Крађа медикамената ПРОФИТ ЗА КРИМИНАЛЦЕ, а смрт за пацијенте

У Србији и Европи најчешће се краду скупи лекови, цитостатици, за животно угрожавајућа стања и лекови за ретке болести, речено је  конференцији о крађи лекова.

- То желимо да зауставимо јер не знамо шта се десило са лековима и не знамо да ли се њихов састав променио, да ли је чуван у адекватним условима, јер све то једнако утиче на квалитет лека и здравље пацијената - рекао је Зелић и напоменуо да се не зна тачан број случајева крађе лекова у Србији, али да ће то омогућити мрежа „Меди тефт”, која ће бити формирана. Она ће, у оквиру пројекта ЕУ у Србији, индектификовати неке случајеве на локалном нивоу и дати сигнале и формирати црне листе када се неки од случајева крађе лекова догоди, како би се спречило да се крадени лекови врате у легалан ланац снабдевања.

- Често се дешава да се украде оригиналан лек и да се са њим манипулише на различите начине. Чим је отишао из легалног начина снабдевања, ми га сматрамо фалсификатом по новој дефиницији, јер не знамо шта се с њим десило - рекао је Зелић.

Истакао је да се лекови краду и препродају у земљама у којима је њихова цена неупоредиво већа и на тај начин се остварује врло лак криминални профит.

– У Италији су већ употребљене бочице лека из отпада пунили водом и уз помоћ велепродаја са лажним фактурама, које су биле саучесници италијанске мафије, продавали су их у Немачкој за хиљаде евра. То није била чак ни крађа лекова, него крађа паковања. Тек кад су медицинске сестре приметиле да је капсула на бочици од гуме бушена више пута и да је залепљена обичним лепком, урађене су анализе и откривено је да је унутра вода. Такође, то су повезали и са учесталим бројем смртних случајева жена које су примале лек, али су, нажалост, умрле – објаснио је Зелић, и додао да је то био знак да се озбиљне организације баве крађом и препродајом лекова.

Проваљена бугарска шема

Један од примера преваре с медикаментима разоткривен је у Бугарској. По тој шеми локални представници интернационалних фармацеутских компанија удруживали су се с локалним дистрибутерима и нудили мито лекарима да преписују њихове производе уместо конкурентских и део лекова су препродавали у иностранству.

Конкретно, од 100 кутија неког лека увезеног у Бугарску, 50 кутија је завршавало у земљама западне Европе, где су цене тих медикамената знатно веће. Чак 30 одсто остварене зараде одлазило је лекарима за мито који су настављали да преписују само одређене врсте лекова, због чега су стварали вештачке несташице. Пацијенти су били приморани да се сналазе како знају и умеју, многи су и умрли јер месецима нису успели да набаве неопходни лек.

Осим у Италији, велике крађе и преваре са лековима дешавале су се у САД, Великој Британији, Швајцарској, Бугарској, Египту.

– Организовани криминал украдени лек поново је враћао у легални ланац снабдевања, али са прикривеним пореклом. То су лажне фактуре, сертификати, саучесници су у велепродајама и у болницама. Постоји чак седам шема тог криминалног деловања – навео је Зелић.

Због разних врста превара, упозорио је наше грађане да не купују лекове преко интернета.

– У Србији је то забрањено управо зато што је ризик за то превелик. У ЕУ је дозвољено, али ту се показало да је већина лекова који се продају управо преко интернета фалсификована – истакао је Зелић и појаснио о каквим је последицама реч.

- Замислите да сте ви неко ко прима лек за рак или за неко тешко имунолошко стање, ретку болест, а тај лек је, у ствари, лажан, односно лек који је само искоришћен или његово паковање или је чуван на неадекватан начин. Пацијент који га прима буде животно угрожен или може чак и да премине. То је оно против чега се боримо - наглашава Зелић.

Објашњава да је пројекат „Меди тефт”, који контролише италијанска агенција за лекове, а Србија је партнер заједно с Институтом за лекове Црне Горе, имао за циљ да формира платформу, базу података којом управља вештачка интелигенција. На тај начин би се, наводи, сви случајеви крађа и злоупотреба лекова евидентирали и издавали алерти свим актерима у систему снабдевања у ЕУ и шире.

- Значи, ако се деси крађа лекова да ми знамо број серије, знамо одакле је тај лек дошао и да сви болнички фармацеути и колеге у апотекама, велепродајама могу да према тој црној листи коју издаје „Меди тефт” платформа буду упозорени. Морамо да заштитимо наше пацијенте да не дође до таквог случаја и фармацеутски систем у целини - указује Зелић.

Такође, наводи и да се у пракси већ показало, нарочито код италијанске агенције за лекове, да су се спречавале такве злоупотребе. Највеће крађе су се у тој држави појавиле 2013. и 2014. године, када се појавио проблем у болницама да су лекови за канцер и то за најтежа стања били крадени.

Додаје и да су се, поред Италије, дешавале велике крађе лекова у Великој Британији, Швајцарској, ЕУ као целини, али су се појављивале и у Бугарској, Египту... Каже да је организовани криминал украдени лек поново враћао у легални ланац снабдевања, али са прикривеним пореклом.

- То су лажне фактуре, цертификати, саучесници у велепродајама, саучесници у болницама. Чак су партнери препознали седам шема у овом пројекту по којима криминалци делују - истиче он.

Зелић наглашава да, на срећу, таквих случајева у Србији нема.

- Нисмо толико богата земља да би криминалци имали интерес, али наравно да се и у Србији дешавају такве случајеви. Управо зато смо окупили све релевантне факторе, од Министарства здравља, полиције, царине, Завода за интелектуалну својину и десет земаља које ће, заједно са Србијом, учити како да користе „Меди тефт” платформу и размењују информације. На тај начин ће систем Србије бити заштићен - истиче Зелић.   

Д. Николић

М. Бозокин