Kako je došlo do fatalne saobraćajke kod Zmajeva?

Prema rečima službenih lica zmajevačke železničke stanice, ovaj pružni prelaz ima uredno postavljenu signalizaciju ali nema branike. U trenutku nesreće teretni voz, koji je u tom trenutku naišao, i koji je saobraćao iz pravca Vrbasa ka Novom Sadu, odnosno ulazio u stanicu Zmajevo, naleteo je na putničko vozilo u kojem su se nalazila dva nastradala mladića.

Do nesreće je najverovatnije, prema nezvaničnim informacijama, došlo kad su se mladići krećući se automobilom iz pravca Zmajeva ka Kucuri našli na pružnom prelazu u momentu nailaska teretnog voza, koji se, prema rečima službenih lica zmajevačke stanice, nije kretao velikom brzinom, jer se na ovoj pružnoj deonici već duži period vozovi iz bezbedonosnih razloga kreću minimalnom brzinom.

S obzirom da je u nesrećnom trenutku u pitanju bio teretni voz, do nesreće je verovatno došlo nepažnjom poginulih mladića, jer se voz zbog tereta koji je prevozio nošen inercijom i pored kočenja nije mogao da se brzo zaustavi.

Odmah nakon tragičnog trenutka obaveštena je policija, a tela nastradalih mladića odnesena su tek oko četiri sata ujutru. 

“Dnevnik” nezvanično saznaje da su u ovoj nesreći poginuli B. C. (25) i V. O. (17) koji su bili u automobilu u pokretu na koji je nalateo teretni voz na nekategorisanom putu sa samo jednom saobraćajnom trakom

Vrbaška policija i javni tužilac obavili su uviđaj na licu mesta, a tela stradalih prevezena su u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Prema preliminarnim rezultatima, sumnja se da se udes dogodio usled nepažnje vozača automobila jer mu je, navodno, mašinovođa uputio zvučne i svetlosne signale o dolasku voza, ali da mladić nije zaustavio vozilo.

Na području „Infrastrukture železnice Srbije“ nalazi se ukupno 2.138 putnih prelaza i svi su na odgovarajući način obezbeđeni. Iako je duboko u svesti ljudi shvatanje da je obezbeđen samo onaj putni prelaz koji ima rampu – nije tako.

- Nema neobezbeđenih putnih prelaza, i svi putni prelazi na teritoriji „Infrastrukture železnice Srbije“ obezbeđeni su na odgovarajući način - ističu u ovom preduzeću.

Od ukupno 2.138 putnih prelaza, 502 putna prelaza obezbeđeni su signalno-sigurnosnom opremom, kao što su automatski branici, polubranici, svetlosnom i zvučna saobraćajna signalizacija.

Od 502 putna prelaza, svetlosnom saobraćajnom signalizacijom obezbeđeno ih je 25, automatskim polubranicima sa svetlosnom signalizacijom obezbeđeno ih je 281, a mehaničkim branicima kojima rukuje železničar na licu mesta osigurano je 196 putnih prelaza. Preostalih 1.636 putnih prelaza obezbeđeni su znacima drumske signalizacije (Andrejin krst, znak Stop).

Ukoliko nema ni jednog od navedenih načina osiguranja, onda se i ne radi o regularnom, već o “divljem“, nepropisnom i neregularnom putnom prelazu.

- Na koji će način pojedini putni prelaz biti osiguran zavisi od preglednosti pruge i puta na mestu ukrštanja (trougao preglednosti), namene pruge, vrste puta, gustine saobraćaja, najveće dopuštene brzine, dužine putnog prelaza i slobodnog prostora iznad putnog prelaza. Na način osiguranja putnih prelaza uticaj ima i lokalna samouprava, koja takođe učestvuje u finansiranju i održavanju prelaza - predočavaju iz “Ifrastrukture železnica”.

Vozači drumskih vozila ili uopšte ne gledaju i ne osmatraju prugu prilikom prelaska preko nje, preduzimaju se rizična i opasna kretanja mimoilazeći putoprelazne polubranike, ne poštuju u dovoljnoj meri meri svetlosnu signalizaciju, te prelaze preko pruge pruge iako je uređaj za obezbeđenje saobraćaja već spušten. Neretko se događa da se putnički automobili zaglavljuju u kolosekoloseku ili slete s kolovoza u zonu pruge. Česti su i slučajevi bahatosti i samouverenosti vozača drumskih vozila koji se upuštaju u kritične i opasne radnje.

Vozači drumskih vozila često zaboravljaju ili ne znaju da je zaustavni put železničke kompozicije između 700 i 1.000 metara i da ma kako voz izgledao udaljeno, ni jedna trenutna reakcija nije moguća. Pored toga, zahvaljujući modernizaciji železničke infrastrukture širom Srbije samo u prošloj godini brzina vozova na 215 kilometara povećana je sa prosečnih 30-50 km/sat, na 100 do 120 km/sat. Istovremeno, „Infrastruktura železnice Srbije“ je sopstvenim angažovanjem dužinu laganih vožnji smanjila u proteklih šest meseci na prugama u Srbiji sa 300 na 140 kilometara, što znači da je brzina vozova na 160 kilometara pruge povećana sa 10-30 km/sat, na projektovane brzine. Povećanje brzine vozova na skoro 400 kilometara pruga u Srbiji svakako je činjenica koju vozači drumskih vozila retko uzimaju u obzir prilikom prelaska preko putnih prelaza.

Izgradnja signalnog uređaja na putnom prelazu u blizini posednutog železničkog službenog mesta (gde uređajem rukuje železnički radnik iz stanice) iznosi oko 120.000 evra, a izgradnja novog uređaja na putnom prelazu na otvorenoj pruzi zavisi od nivoa tehničke opremljenosti pruge i iznosi od oko 150.000 pa i do 200.000 evra. Cena opremanja elektronskog putnog prelaza zavisi od složenosti saobraćajne situacije, a obuhvata projektovanje, građevinske radove, nabavku savremene opreme i njeno postavljanje.

L. Kiš

M. Bozokin