Како је дошло до фаталне саобраћајке код Змајева?

Према речима службених лица змајевачке железничке станице, овај пружни прелаз има уредно постављену сигнализацију али нема бранике. У тренутку несреће теретни воз, који је у том тренутку наишао, и који је саобраћао из правца Врбаса ка Новом Саду, односно улазио у станицу Змајево, налетео је на путничко возило у којем су се налазила два настрадала младића.

До несреће је највероватније, према незваничним информацијама, дошло кад су се младићи крећући се аутомобилом из правца Змајева ка Куцури нашли на пружном прелазу у моменту наиласка теретног воза, који се, према речима службених лица змајевачке станице, није кретао великом брзином, јер се на овој пружној деоници већ дужи период возови из безбедоносних разлога крећу минималном брзином.

С обзиром да је у несрећном тренутку у питању био теретни воз, до несреће је вероватно дошло непажњом погинулих младића, јер се воз због терета који је превозио ношен инерцијом и поред кочења није могао да се брзо заустави.

Одмах након трагичног тренутка обавештена је полиција, а тела настрадалих младића однесена су тек око четири сата ујутру. 

“Дневник” незванично сазнаје да су у овој несрећи погинули Б. Ц. (25) и В. О. (17) који су били у аутомобилу у покрету на који је налатео теретни воз на некатегорисаном путу са само једном саобраћајном траком

Врбашка полиција и јавни тужилац обавили су увиђај на лицу места, а тела страдалих превезена су у Институт за судску медицину у Новом Саду.

Према прелиминарним резултатима, сумња се да се удес догодио услед непажње возача аутомобила јер му је, наводно, машиновођа упутио звучне и светлосне сигнале о доласку воза, али да младић није зауставио возило.

На подручју „Инфраструктуре железнице Србије“ налази се укупно 2.138 путних прелаза и сви су на одговарајући начин обезбеђени. Иако је дубоко у свести људи схватање да је обезбеђен само онај путни прелаз који има рампу – није тако.

- Нема необезбеђених путних прелаза, и сви путни прелази на територији „Инфраструктуре железнице Србије“ обезбеђени су на одговарајући начин - истичу у овом предузећу.

Од укупно 2.138 путних прелаза, 502 путна прелаза обезбеђени су сигнално-сигурносном опремом, као што су аутоматски браници, полубраници, светлосном и звучна саобраћајна сигнализација.

Од 502 путна прелаза, светлосном саобраћајном сигнализацијом обезбеђено их је 25, аутоматским полубраницима са светлосном сигнализацијом обезбеђено их је 281, а механичким браницима којима рукује железничар на лицу места осигурано је 196 путних прелаза. Преосталих 1.636 путних прелаза обезбеђени су знацима друмске сигнализације (Андрејин крст, знак Стоп).

Уколико нема ни једног од наведених начина осигурања, онда се и не ради о регуларном, већ о “дивљем“, непрописном и нерегуларном путном прелазу.

- На који ће начин поједини путни прелаз бити осигуран зависи од прегледности пруге и пута на месту укрштања (троугао прегледности), намене пруге, врсте пута, густине саобраћаја, највеће допуштене брзине, дужине путног прелаза и слободног простора изнад путног прелаза. На начин осигурања путних прелаза утицај има и локална самоуправа, која такође учествује у финансирању и одржавању прелаза - предочавају из “Ифраструктуре железница”.

Возачи друмских возила или уопште не гледају и не осматрају пругу приликом преласка преко ње, предузимају се ризична и опасна кретања мимоилазећи путопрелазне полубранике, не поштују у довољној мери мери светлосну сигнализацију, те прелазе преко пруге пруге иако је уређај за обезбеђење саобраћаја већ спуштен. Неретко се догађа да се путнички аутомобили заглављују у колосеколосеку или слете с коловоза у зону пруге. Чести су и случајеви бахатости и самоуверености возача друмских возила који се упуштају у критичне и опасне радње.

Возачи друмских возила често заборављају или не знају да је зауставни пут железничке композиције између 700 и 1.000 метара и да ма како воз изгледао удаљено, ни једна тренутна реакција није могућа. Поред тога, захваљујући модернизацији железничке инфраструктуре широм Србије само у прошлој години брзина возова на 215 километара повећана је са просечних 30-50 км/сат, на 100 до 120 км/сат. Истовремено, „Инфраструктура железнице Србије“ је сопственим ангажовањем дужину лаганих вожњи смањила у протеклих шест месеци на пругама у Србији са 300 на 140 километара, што значи да је брзина возова на 160 километара пруге повећана са 10-30 км/сат, на пројектоване брзине. Повећање брзине возова на скоро 400 километара пруга у Србији свакако је чињеница коју возачи друмских возила ретко узимају у обзир приликом преласка преко путних прелаза.

Изградња сигналног уређаја на путном прелазу у близини поседнутог железничког службеног места (где уређајем рукује железнички радник из станице) износи око 120.000 евра, а изградња новог уређаја на путном прелазу на отвореној прузи зависи од нивоа техничке опремљености пруге и износи од око 150.000 па и до 200.000 евра. Цена опремања електронског путног прелаза зависи од сложености саобраћајне ситуације, а обухвата пројектовање, грађевинске радове, набавку савремене опреме и њено постављање.

Л. Киш

М. Бозокин