Još traje istraga prve privatizacije „Sartida”
Put do sudske istine o pitanju jesu li počinjene nezakonitosti u postupku prve privatizacije smederevskog koncerna „Sartid” 2003. godine čini se sve neizvesniji jer istraga još nije završena.
U Specijalnom tužilaštvu kažu da istraga traje i da su od policije zatražili da se prikupe još neka obaveštenja.
Istragu pojedinih okolnosti u postupku prve privatizacije „Sartida” 2003. godine, kada je prodat američkom „Ju-Es stilu” za 23 miliona dolara, Specijalno tužilaštvo vodi od marta 2013. godine, a pod lupom se našao Nemanja Kolesar, svojevremeno pomoćnik generalnog sekretara Vlade Srbije zadužen za praćenje stečaja u „Sartidu”. Tom istragom je tada objedinjena i ona koju je beogradsko Više tužilaštvo vodilo protiv bivšeg stečajnog upravnika „Sartida” Branislava Ignjatovića i nekadašnjeg predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kljajevića.
Slučaj „Sartid” bio je na spisku 24 sporne privatizacije čije je ispitivanje zahtevala EU. Istraga se, podsetimo, odnosi na okolnosti prodaje „Sartida” iz stečaja, početkom 2003. godine, za 23 miliona dolara, američkoj kompaniji „Ju-Es stil” neposrednom pogodbom.
Prve istražne radnje o tom slučaju počele su još 2005. godine, a osim bivšeg stečajnog upravnika „Sartida”, pod istragom je bilo i nekoliko sudija Trgovinskog suda.
U postupku koji je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo 30. marta 2013. godine, istražuju se različite okolnosti u vezi s prodajom i stečajem „Sartida”. U izveštaju Republičkog tužilaštva o radu javnih tužilaštva 2013. godine, navedeno je da se u slučaju „Sartid” istražuju „okolnosti prenošenja mesne nadležnosti stečaja 'Sartida' i njegovih šest zavisnih preduzeća s Trgovinskog suda u Požarevcu na Trgovinski sud u Beogradu, zatim donošenje odluke stečajnog sudije kojom je koncern oslobođen svih dugova, koji su u vreme uvođenja stečaja iznosili najmanje 1,7 milijardu dolara, od čega su srpske banke potraživale oko 1,2 milijardu dolara, a većina poverilaca imala sredstva obezbeđenja za svoje potraživanje u vidu hipoteka i zaloga na nepokretnoj i pokretnoj imovini u 'Sartidu'”.
Obuhvaćene su okolnosti pod kojima je „predsednik Trgovinskog suda, u svojstvu predsednika stečajnog veća u postupku stečaja poslovnih banaka koje su bile najveći poverioci 'Sartida', doneo rešenje kojim je odobreno brisanje sredstava obezbeđenja potraživanja ustanovljenih u korist Invest banke i Beogradske banke”.
„Na inicijativu stečajnog upravnika, u postupku stečaja preduzeća 'Sartid' stečajno veće je donelo odluku i odobrilo prodaju preduzeća ’Sartid’ kupcu ’Ju-Es stil’, nakon čega je stečajni upravnik 31. marta 2003. zaključio ugovor o prodaji po ceni od 23 miliona dolara. Na taj način su potraživanja poslovnih banaka postala nenaplativa i banke pretrpele štetu. Postupak prodaje ’Sartida’ je sproveden u toku stečaja a da pri tom nije izvršena procena vrednosti imovine ’Sartida’, nisu razmatrane druge ponude za kupovinu pomenutog preduzeća, niti se s drugim zainteresovanim kompanijama pregovaralo o eventualnoj kupoprodaji ’Sartida’”.
Tokom vođenja istražnog postupka obavljeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje kojim je utvrđeno da je vrednost „Sartida” a. d. u vreme prodaje iznosila najmanje 40 miliona dolara. S obzirom na tu procenu, iznete su sumnje da je „Sartid” prodat po ceni 17 miliona dolara nižoj od najniže procenjene vrednosti preduzeća u vreme zaključenja ugovora, piše u izveštaju RJT-a.
J. Jakovljević