Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Istraga o „Sartidu” još nije završena

02.02.2018. 10:05 10:08
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

Istraga u predmetu „Sartid” još nije završena i nije doneta tužilačka odluka, odgovoreno je „Dnevniku” iz Tužilaštva za organizovani kriminal koje od 2013. godine vodi istragu prve privatizacije koncerna crne metalurgije „Sartid” 2003. godine, jedne od 24 sporne privatizacije čije je ispitivanje zahtevala EU.

U odgovoru Tužilaštva nema nagoveštaja o tome dokle se stiglo u petogodišnjoj istrazi, koja, pod sumnjom za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, obuhvata Nemanju Kolesara, svojevremeno pomoćnika generalnog sekretara Vlade Srbije zaduženog za praćenje pokretanja i sprovođenje stečaja u „Sartidu”, stečajnog upravnika „Sartida” Branislava Ignjatovića i tadašnjeg predsednika Trgovinskog suda u Beogradu Gorana Kljajevića.

Istraga se, podsetimo, odnosi na okolnosti prodaje „Sartida” iz stečaja, početkom 2003. godine, za 23 miliona dolara, američkoj kompaniji „Ju-Es stil” neposrednom pogodbom.

Ukupno se, inače, već deset godina vode različite istražne radnje, ako se uzme u obzir da je još 2005. godine tadašnji Okružni sud u Beogradu vodio istragu protiv stečajnog upravnika „Sartida” i nekoliko sudija Trgovinskog suda.

U postupku koji je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo 30. marta 2013. godine, istražuju se različite okolnosti ne samo u vezi s prodajom već i stečajem „Sartida”. Po navodima u izveštaju Republičkog tužilaštva o radu javnih tužilaštava u 2013. godini, u slučaju „Sartid” istražuju se „okolnosti prenošenja mesne nadležnosti stečaja 'Sartida' i njegovih šest zavisnih preduzeća s Trgovinskog suda u Požarevcu na Trgovinski sud u Beogradu, zatim donošenje odluke stečajnog sudije kojom je koncern oslobođen svih dugova, koji su u vreme uvođenja stečaja iznosili najmanje 1,7 milijardi dolara, od čega su srpske banke potraživale oko 1,2 milijardu, a većina poverilaca imala je sredstva obezbeđenja za svoje potraživanje u vidu hipoteka i zaloga na nepokretnoj i pokretnoj imovini u 'Sartidu'”.

Već deset godina vode se različite istražne radnje u vezi prve privatizacije koncerna crne metalurgije

Obuhvaćene su okolnosti pod kojima je „predsednik Trgovinskog suda, u svojstvu predsednika stečajnog veća u postupku stečaja poslovnih banaka koje su bile najveći poverioci 'Sartida', doneo rešenje kojim je odobreno brisanje sredstava obezbeđenja potraživanja ustanovljenih u korist Invest banke i Beogradske banke”.

„Na inicijativu stečajnog upravnika u postupku stečaja preduzeća 'Sartid' stečajno veće je donelo odluku i odobrilo prodaju preduzeća ’Sartid’ kupcu ’Ju-Es stil’, nakon čega je stečajni upravnik 31. marta 2003. zaključio ugovor o prodaji po ceni od 23 miliona dolara. Na taj način su potraživanja poslovnih banaka postala nenaplativa i banke pretrpele štetu. Postupak prodaje ’Sartida’ je sproveden u toku stečaja, a da pri tom nije urađena procena vrednosti imovine ’Sartida’, nisu razmatrane druge ponude za kupovinu pomenutog preduzeća, niti se s drugim zainteresovanim kompanijama pregovaralo o eventualnoj kupoprodaji ’Sartida’.

Tokom vođenja istražnog postupka obavljeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje, kojim je utvrđeno da je vrednost “Sartida” a. d. u vreme prodaje iznosila najmanje 40 miliona dolara. S obzirom na tu procenu, iznete su sumnje da je “Sartid” prodat po ceni 17 miliona dolara nižoj od najniže procenjene vrednosti preduzeća u vreme zaključenja ugovora, piše o slučaju “Sartid” u  izveštaju RJT-a.

J. Jakovljević

Piše:
Pošaljite komentar