U Novom Sadu „golfovi” opet najviše na meti lopova

Podsetimo, pre oko dve godine, na vrh ove top-liste lopova su izbili noviji modeli „be-em-vea” i „audija”, uz „rejndž rover”. Da ne bude zabune, potonje marke su i dalje veoma interesantne, ali su trenutno manje tražene na crnom tržištu.

Zajedničke karakteristike za gotova sva prisvojena vozila su da su bila bez odgovarajućeg alarma ili tehničke, odnosno, dopunske zaštite. Takođe, stariji automobili, pa i havarisani ili pokvareni, nisu više na meti lopova, otkako je cena gvožđa pala, a policija „pritisnula” otpade.

„Dosta osumnjičenih smo procesuirali, pa je znatno smanjen broj krađa automobila u ovoj i prošloj godini, a pogotovo u odnosu na neke prethodne. Ipak, poslednji mesec i po, nakon zatišja, kradeno je prosečno jedno vozilo sedmično“, kaže za „Dnevnik” šef grupe u novosadskoj Policijskoj upravi za suzbijanje krađa vozila Aleksandar Marsenić.

Po rečima našeg sagovornika, procenat rasvetljavanja teških krađa u kojim je predmet dela automobil, kao i krivičnih dela neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila, ide i do tri četvrtine.

„Kradljivci automobila veoma često dolaze iz drugih mesta, između ponoći i zore, i odmah se vraćaju, bez minuta bespotrebnog zadražavanja. Često krađe rade kao tandem ili trojka i žive lagodno dok mogu“, objašnjava Marsenić i dodaje da kradu dok ih policija uhvati, a kad izađu iz zatvora, ponovo nastave time da se karđom automobila.

„Obično imaju malo godina, u posao ih neko uvede, a potom, kad ga prerastu, prelaze na druge rabote, neretko prevare ili nađu nekoga da za njih radi krađe kola. To je, na neki način razumljivo, jer se u zrelijim godinama ne može baš lako pobeći s lica mesta ako ih neko od naših službenika povija. Ipak, ranije su najradije izbegavali svaki kontakt i gledali da se brzo sklone, zato su imali stražare, ali u poslednje vreme zatičemo na delu po jednog izvršioca. Imaju, valjda, svoju računicu. Neretko dežuramo na nekim lokacijama i čekamo ih. A kada uhvatimo izgrednike, to u poslednje vreme bude bez otpora jer ih munjevito  opkolimo sa svih strana. Uz očigledne dokaze, u sudu idu na priznanje krivice nagodbom“, pojašnjava Marsenić.

Ne biraju vreme i lokaciju

Novi Sad je kao velika spavaona. Delovi grada kao što su Novo naselje, limani i na ulice oko Betanije privlačni su za kradljivce, naročito od ponoći do zore, mada nema pravila. Iako oni ponekad idu za automobilom koji se traži ili je već poručen, tako da lopovima u krajnjem slučaju nije bitno gde će ga pronaći. Naravno, lakše će ga ukrasti u nekom zabačnom, neosvetljenom kraju, ali su se dogodile i neke krađe usred bela dana na vrlo prometnim mestima.

On navodi da i nova tehnologija automobila smanjuje broj krađa te kradljivcima treba ozbiljna elektronika. Isto tako, kod ukradenih starijih vozila prodaju se najčešće delovi jer se ona odmah seku, a najčešće idu prema radionicima smeštenim u okolini Šapca.

Kupac i prodavac delova se ne moraju ni videti jer pojedine kurirske službe imaju detaljne cenovnike pa je, recimo, za prevoz haube na razdaljinu kakva je između Šapca i Novog Sada dovoljno 600 dinara. Računica pokazuje da se tako više zaradi. Skupocena kola i džipovi, vredniji od 40.000 evra, idu najčešće prema Albaniji, Kosmetu i u Crnu Goru, uz prekucavanje brojeva. 

Marsenić na kraju apeluje na vozače da u svoje automobile ugrađuju alarme ili dopunsku mehaničku zaštitu. On naglašava da je to dobro i zbog provala jer se prilikom obijanja pravi šteta koja je veća od tih dodatnih ulaganja u zaštitu.

M. Vujačić