У Новом Саду „голфови” опет највише на мети лопова

Подсетимо, пре око две године, на врх ове топ-листе лопова су избили новији модели „бе-ем-веа” и „аудија”, уз „рејнџ ровер”. Да не буде забуне, потоње марке су и даље веома интересантне, али су тренутно мање тражене на црном тржишту.

Заједничке карактеристике за готова сва присвојена возила су да су била без одговарајућег аларма или техничке, односно, допунске заштите. Такође, старији аутомобили, па и хаварисани или покварени, нису више на мети лопова, откако је цена гвожђа пала, а полиција „притиснула” отпаде.

„Доста осумњичених смо процесуирали, па је знатно смањен број крађа аутомобила у овој и прошлој години, а поготово у односу на неке prеthodnе. Ипак, последњи месец и по, након затишја, крадено је просечно једно возило седмично“, каже за „Дневник” шеф групе у новосадској Полицијској управи за сузбијање крађа возила Александар Марсенић.

По речима нашег саговорника, проценат расветљавања тешких крађа у којим је предмет дела аутомобил, као и кривичних дела неовлашћеног коришћења туђег возила, иде и до три четвртине.

„Крадљивци аутомобила веома често долазе из других места, између поноћи и зоре, и одмах се враћају, без минута беспотребног задражавања. Често крађе раде као тандем или тројка и живе лагодно док могу“, објашњава Марсенић и додаје да краду док их полиција ухвати, а кад изађу из затвора, поново наставе тиме да се карђом аутомобила.

„Обично имају мало година, у посао их неко уведе, а потом, кад га прерасту, прелазе на друге работе, неретко преваре или нађу некога да за њих ради крађе кола. То је, на неки начин разумљиво, јер се у зрелијим годинама не може баш лако побећи с лица места ако их неко од наших службеника повија. Ипак, раније су најрадије избегавали сваки контакт и гледали да се брзо склоне, зато су имали стражаре, али у последње време затичемо на делу по једног извршиоца. Имају, ваљда, своју рачуницу. Неретко дежурамо на неким локацијама и чекамо их. А када ухватимо изгреднике, то у последње време буде без отпора јер их муњевито  опколимо са свих страна. Уз очигледне доказе, у суду иду на признање кривице нагодбом“, појашњава Марсенић.

Не бирају време и локацију

Нови Сад је као велика спаваона. Делови града као што су Ново насеље, лимани и на улице око Бетаније привлачни су за крадљивце, нарочито од поноћи до зоре, мада нема правила. Иако они понекад иду за аутомобилом који се тражи или је већ поручен, тако да лоповима у крајњем случају није битно где ће га пронаћи. Наравно, лакше ће га украсти у неком забачном, неосветљеном крају, али су се догодиле и неке крађе усред бела дана на врло прометним местима.

Он наводи да и нова технологија аутомобила смањује број крађа те крадљивцима треба озбиљна електроника. Исто тако, код украдених старијих возила продају се најчешће делови јер се она одмах секу, а најчешће иду према радионицима смештеним у околини Шапца.

Купац и продавац делова се не морају ни видети јер поједине курирске службе имају детаљне ценовнике па је, рецимо, за превоз хаубе на раздаљину каква је између Шапца и Новог Сада довољно 600 динара. Рачуница показује да се тако више заради. Скупоцена кола и џипови, вреднији од 40.000 евра, иду најчешће према Албанији, Космету и у Црну Гору, уз прекуцавање бројева. 

Марсенић на крају апелује на возаче да у своје аутомобиле уграђују аларме или допунску механичку заштиту. Он наглашава да је то добро и због провала јер се приликом обијања прави штета која је већа од тих додатних улагања у заштиту.

М. Вујачић