(FOTO) PLAKALA CELA SUDNICA Majka ubijene Eme Kobiljski se obratila roditeljima DEČAKA UBICE: Šta za nas sad znači život? TUGA i BOL su naši trajni saputnici (FOTO)

Hrabra žena, koja je na prethodnom ročištu iznela detalje iz porodičnog života, danu u kom je saznala da je zauvek izgubila dete ali i poslednjem ispraćaju ćerke, danas je ispričala kako izgleda život porodice posle tragedije koja ih je zavila u crno.

Šta za nas znači život? Mi decu više ne možemo da vratimo, prihvatili smo tugu i bol kao trajne životne saputnike. Možemo samo da trpimo bol, naša patnja je opipljiva, to je osećaj kao da vam srce stalno krvari. Letos sam pala na ulici, polomila zube, ruku, nisam mogla da objasnim lekarima šta se dogodil. Ja mogu ovde pred vama da kažem da se nisam onesvestila, pala sam jer mi srce krvari, ali kako to objasnim u Hitnoj pomoći. Koliko god da želim da nastavim da budem dobra majka drugom detetu, dobra supruga, ja sumnjam u povrat u funkcionalnost, u dahu je pokušala da objasni kako izgleda život posle gubitka deteta.

Nina Kobiljski rekla je i da ima osećaj kao da je rođeno dete slagala i da oseća veliku grižu savesti i izneverenost deteta, jer je ubijeno u školi.

Osećam se kao da sam moje dete slagala, ona nije bila na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, bila je tamo gde je trebalo da bude, u školi, rekla je Nika Kobiljski.

Ona je tokom svedočenja odlučila da se obrati i advokatici koja zastupa dečaka ubicu i njegove roditelje, a koja je na početku parničkog postupka u ime te porodice izjavila saučešće.

Iskoristila bih priliku da se obratim advokatici koja je na počeku prošlog ročišta nama uputila reči saučešća u ime porodice zločinca. Imam potrebu da kažem, ne možete u tuđe ime za račun druge osobe da izjavite saučešće. Možete u tuđe ime da prenesete pozdrav, čestitku, ali ne i žal. Nikada nismo dobili ni reč o tome da im je žao, pa bi možda mogli da pitamo "da li vam je žao što ste imali oružje u kući, da li vam je žao što ste učili dete da puca, da li vam je žao što ste znali da dete nema razvijenu empatiju? Imate dete koje je usled krize svesti bio u istoj ustanovi u kojoj je danas i niste se njim bavili, da li ste probali? Birali ste način suprotan od toga. Problem je evidentno postojao, kod nas u kući nije prošao dan da ne pitamo dete kako je bilo u školi. Može dete od vas da sakrije da li je na ekskurziji pilo somersbi ili pušilo vejp, ali ne osećanja. Njihovo dete je pravilo spiskove, živelo sa oružjem, imalo je jasnu nameru za koju se mesecima spremalo, a da vi ne znate? To je nemoguće u jednoj funkcionalnoj porodici, obratila se advokatici, ali i porodici dečaka ubice majka Eme Kobiljski.

Posle ovih reči, dodala je i da ne oseća mržnju, već žaljenje što mu nisu pomogli, ali je otkrila i da u sebi pokušava da nađe oprost.

Roditelji dečaka ubice imaju ili bi trebalo da imaju osećaj odgovornosit prema društvu, prema svetu, da bar kažu "nismo hteli, ljudi mi smo krivi, nismo hteli tako i prihvatanjem odgovornosti ćelimo da pokažemo da nije smelo, da se bar oduže društvu jer mrtvoj deci ne mogu! Imam intimnu žellju da oprostim, oprost čini čoveka, ne živi se u besu, da nastavim život u miru. Imam želju da oprostim, ali meni niko nije došao i rekao "žao mi je". Jedine dve reči koje čujemo je "nisam kriv", rekla je majka koja je ostala bez ćerke i opisala da je sve to razara i da oseća kao da joj neko "konstanto kopa po živoj rani".

Njen suprug, odbojkaški trener Dragan Kobiljski koji je najstrašnije vesti za jednog roditelja primio dok je radio u Rumuniji izlaganje je počeo rečenicom:

- Ja sam otac streljane Eme Kobiljski.

Opisao je da je njihova ćerka bila prevremeno rođena beba, ali da su od prvog dana imali neku posebnu vezu, da joj je sa zadovoljstvom menjao pelene, uspavljivao je i da su bili srećna porodica.

Imali smo duboku povezanost, od prvog dana, razumeo sam je a ona je osoba koja je mene sigurno najviše u životu volela - kroz suze je govorio Dragan Kobiljski.

Posle tog 3. maja mi tonemo, samo tonemo. Ja radim u Bukureštu, svako veče gledam u njenu sliku sam u stanu i kao da mi kaže "tata, biće dobro". Kada ostanem sam, na viber joj često pišem poruke, pišem joj šta se dešava, i ubija me kada kao "last sin" vidim "long tajm ago", ta sitnica me strašno zaboli - otkrio je najdublje patnje otac ubijene devojčice i dodao da svakoga dana "moli boga da porodici da snage".

Podsećamo, u stravičnom masakru u Osnovnoj školi, podsetimo, 3. maja prošle godine ubijeno je devetoro dece i radnik obezbeđenja škole.

Dnevnik/Kurir (Jelena Spasić)