DRUŠTVENO KORISTAN RAD NEPOPULARAN Radije u zatvor nego da čiste ulice

Za sada još nije poznato gde će osuđeni maloletnik odslužiti 120 sati drušveno korisnog rada niti šta će raditi, ali je izricanje ovakve kazne ponovo skrenulo pažnju na alternativne sankcije i njihovu primenu.

Ovakva mera sadržana je i u domaćem zakonodastvu. Trenutno novosadska poverenička kancelarija izvršava dvadesetak kazni rada u javnom interesu,  dok ih je 175 u celom sistemu izvršenja vanzavodskih sankcija i mera u Srbiji. Ovo je u nadležnosti Odeljenja za tretman i izvršenje vanzavodskih sankcija i mera, Povereničke službe Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kako za krivična dela, tako i za prekršaje. 

- U ovom trenutku imamo zaključene ugovore sa 295 preduzeća - rečeno je “Dnevniku“ u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) uz napomenu da je prva kazna rada u javnom interesu, upisana je u matičnu knjigu početkom 2007. godine.   

Kako nam je objašnjeno, prednosti ove vrste kazne te,  što osuđeno lice ostaje u društvenoj zajednici, ne prekida mu se radni odnos, bavi se besplatnim radom u korist društvene zajednice, rasterećuju se zatvori...Takođe, ovaj vid sankcije predstavlja uštedu i za društvo - osam sati kazne rada u javnom interesu odgovara  jednom zatvorskom danu.   

Iako dosta popularan u svetu, društveno koristan rad, ili rad u javnom interesu, kao alternativa zatvorskoj ili novčanoj kazni, u Srbiji je i dalje nepoželjan. Građani Srbije će pre u zatvor nego da čiste ulice ili brinu o starima, pisao je ove godine Tanjug, na osnovu razgovora s predsednikom beogradskog Prekršajnog suda.

Da građani Srbije nerado rade u javnom interesu pokazuje i primer iz 2014. godine, kada je Prekršajni sud u Beogradu nakon majskih poplava sve prekršajne naloge menjao radom u javnom interesu i to u Obrenovcu. Navodno, sud se na taj korak odlučio u nameri da učini dobro svima, pa je mahom novčane kazne od 5.000 menjao za rad u javom interesu ,

„Od oko 2.500 tih rešenja, 666 njih je postalo pravosnažno i poslato povereniku za izvršenje alternativnih sankcija. Od toga 37 lica je platilo kaznu, a samo jedan čovek je kaznu odradio”, naveo je pomenuti sagovirnik agenciji.

Iskustva novosadskog Prekršajnog suda se ne razlikuju mnogo, izjavio je nedavno za “Dnevnik” predsednik navedenog suda mr Kamenko Kozarski.

U postupku izvršenja jemči se poštovanje dostojanstva lica prema kojem se sprovode sankcije i mere. Naime, osoba  prema kojem se sprovodi izvršenje ne sme biti stavljeno u neravnopravan i diskriminatorski položaj (zbog rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkih i drugih uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja, obrazovanja, društvenog položaja, seksualne orijentacije ili drugog ličnog svojstva).    

Kazna rada u javnom interesu izriče se u trajanju od 30 sati do 360 sati. Najčešće se izriču za krađe, lake telesne povrede, ugrožavanje sigurnosti, učestvovanje u tuči, uništenje ili oštećenje tuđe pokretne stvari, šumska krađa, neovlašćena proizvodnja i  stavljanje u promet opojnih droga.

Kazna rada u javnom interesu iz oblasti prekršaja izriče se za dela iz oblasti javnog saobraćaja.  

Takođe , rad u javnom interesu ne sme ugrožavati zdravlje i bezbednost osuđenog i obavlja se kod pravnog lica koje se bavi poslovima od javnog interesa, a naročito humanitarnim, zdravstvenim, ekološkim ili komunalnim delatnostima. Ovakva kazna izvršava se na taj način što se osuđena lica upućuju kod poslodavaca s kojima je zaključen ugovor. Oni obavljaju lakše poslove u trajanju od osam časova dnevno.

Nadzor nad izvršenjem  kazne rada u javnom interesu obavlja poverenik Uprave za izvršenje  krivičnih sankcija. Poslodavac omogućava uslove rada i neposredno nadgleda rad osuđenog lica, dok poverenik vrši nadzor nad osuđenim licem i poslodavcem.

Valja napomenuti, da u slučaju  da osuđeno lice ne ispunjava obaveze, Poverenik o tome obaveštava sud, koji kaznu ili ostatak kazne rada u javnom interesu preinačava u zatvorsku kaznu.

M. Vujačić