ДРУШТВЕНО КОРИСТАН РАД НЕПОПУЛАРАН Радије у затвор него да чисте улице

За сада још није познато где ће осуђени малолетник одслужити 120 сати друшвено корисног рада нити шта ће радити, али је изрицање овакве казне поново скренуло пажњу на алтернативне санкције и њихову примену.

Оваква мера садржана је и у домаћем законодаству. Тренутно новосадска повереничка канцеларија извршава двадесетак казни рада у јавном интересу,  док их је 175 у целом систему извршења ванзаводских санкција и мера у Србији. Ово је у надлежности Одељења за третман и извршење ванзаводских санкција и мера, Повереничке службе Управе за извршење кривичних санкција, како за кривична дела, тако и за прекршаје. 

- У овом тренутку имамо закључене уговоре са 295 предузећа - речено је “Дневнику“ у Управи за извршење кривичних санкција (УИКС) уз напомену да је прва казна рада у јавном интересу, уписана је у матичну књигу почетком 2007. године.   

Како нам је објашњено, предности ове врсте казне те,  што осуђено лице остаје у друштвеној заједници, не прекида му се радни однос, бави се бесплатним радом у корист друштвене заједнице, растерећују се затвори...Такође, овај вид санкције представља уштеду и за друштво - осам сати казне рада у јавном интересу одговара  једном затворском дану.   

Иако доста популаран у свету, друштвено користан рад, или рад у јавном интересу, као алтернатива затворској или новчаној казни, у Србији је и даље непожељан. Грађани Србије ће пре у затвор него да чисте улице или брину о старима, писао је ове године Танјуг, на основу разговора с председником београдског Прекршајног суда.

Да грађани Србије нерадо раде у јавном интересу показује и пример из 2014. године, када је Прекршајни суд у Београду након мајских поплава све прекршајне налоге мењао радом у јавном интересу и то у Обреновцу. Наводно, суд се на тај корак одлучио у намери да учини добро свима, па је махом новчане казне од 5.000 мењао за рад у јавом интересу ,

„Од око 2.500 тих решења, 666 њих је постало правоснажно и послато поверенику за извршење алтернативних санкција. Од тога 37 лица је платило казну, а само један човек је казну одрадио”, навео је поменути саговирник агенцији.

Искуства новосадског Прекршајног суда се не разликују много, изјавио је недавно за “Дневник” председник наведеног суда мр Каменко Козарски.

У поступку извршења јемчи се поштовање достојанства лица према којем се спроводе санкције и мере. Наиме, особа  према којем се спроводи извршење не сме бити стављено у неравноправан и дискриминаторски положај (због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја, сексуалне оријентације или другог личног својства).    

Казна рада у јавном интересу изриче се у трајању од 30 сати до 360 сати. Најчешће се изричу за крађе, лаке телесне повреде, угрожавање сигурности, учествовање у тучи, уништење или оштећење туђе покретне ствари, шумска крађа, неовлашћена производња и  стављање у промет опојних дрога.

Казна рада у јавном интересу из области прекршаја изриче се за дела из области јавног саобраћаја.  

Такође , рад у јавном интересу не сме угрожавати здравље и безбедност осуђеног и обавља се код правног лица које се бави пословима од јавног интереса, а нарочито хуманитарним, здравственим, еколошким или комуналним делатностима. Оваква казна извршава се на тај начин што се осуђена лица упућују код послодаваца с којима је закључен уговор. Они обављају лакше послове у трајању од осам часова дневно.

Надзор над извршењем  казне рада у јавном интересу обавља повереник Управе за извршење  кривичних санкција. Послодавац омогућава услове рада и непосредно надгледа рад осуђеног лица, док повереник врши надзор над осуђеним лицем и послодавцем.

Ваља напоменути, да у случају  да осуђено лице не испуњава обавезе, Повереник о томе обавештава суд, који казну или остатак казне рада у јавном интересу преиначава у затворску казну.

М. Вујачић