DNEVNIK SAZNAJE Dvostruko više krijumčarenih lekova

To je dvostruko više u odnosu na prethodnu 2019., kada je zaplenjeno dva puta više medikamenata nego u 2018. godini. Ovi podaci Uprave carina jasno govore da je i ovaj vid krijumčarenja u porastu.

Samo u jednom danu ove godine, carinici su, u saradnji sa policijom, osujetili pokušaj krijumčarenja više od 13.500 pojedinačnih doza različitih lekova i suplemenata, čija je vrednost procenjena na skoro 13.000 evra.

Prekršaj je otkriven pre nedelju dana na prelazu Gradina, kada se za kontrolu na izlazu iz zemlje prijavio autobus turskog prevoznika, koji je sa samo četiri putnika i dvojicom vozača saobraćao na relaciji Nemačka - Turska. Upitani da li imaju nešto da prijave carinskoj kontroli, putnici i vozači rekli su da sa sobom nose isključivo lični prtljag.

Međutim, prilikom detaljnog pregleda autobusa, koji je ipak usledio, najpre je u boksu za prtljag putnika pronađen ogroman kofer pun različitih lekova, a potom su u istom prostoru pronađene još tri torbe, takođe krcate kutijama tableta, injekcija, medicinskih krema i suplemenata. Na kraju su i u ručnom frižideru pronađene termo kese sa skupim medikamentima proizvedenim u Nemačkoj. Daljom kontrolom, pronađene su i originalne fakture nemačke apoteke za čitavu paletu lekova i injekcija za lečenje dijabetesa, kardio-vaskularnih oboljenja, reumatskog artritisa, pa do različitih kapi, masti i krema, kao i vitamina i suplemenata za jačanje imuniteta.

Kako navode u Upravi carina, protiv vozača autobusa, 60-godišnjeg turskog državljanina, pokrenut je prekršajni postupak pred nadležnim sudom, do čijeg će okončanja zaplenjeni lekovi biti zadržani.

Tokom decembra, carinici su otkrili više od 50.000 različitih medikamenata na graničnim prelazima Horgoš, Gradina, Batrovci i Vatin.

Na graničnom prelazu Vatin, zabeležena je jedna od značajnijih zaplena, kada su 8. decembra carinici sprečili da se prokrijumčari više od 43.000 pojedinačnih doza različitih lekova, koji su bili sakriveni u prostoru za alat jednog kamiona.

Prekršaj je otkriven u kamionu novosadskih registarskih oznaka, koji je iz Rusije ka našoj zemlji prevozio čađ – sirovinu za proizvodnju guma. Na pitanje da li, osim robe koju prevozi, ima još nešto da prijavi carinskoj kontroli, 48-godišnji vozač odgovorio je odrično, ali je prilikom detaljne kontrole, u paletarnicima za odlaganje alata pronađena ogromna količina medikamenata ruskog i kineskog porekla. Nakon prebrojavanja, utvrđeno je da je reč o više od 43.000 različitih injekcija, tableta, kapi i masti.

Ipak, najveća prošlogodišnja zaplena desila se 25. maja na izlazu graničnog prelaza Bogojevo, kada su carinici, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja više od 360.000 tableta i više od 10 kilograma psihoaktivnih lekova sakrivenih u fabričkoj šupljini poda prikolice kamiona.

Prekršaj je otkriven nakon što je na red za kontrolu pristigao kamion beogradskih registarskih oznaka, koji je, prema rečima vozača, „prazan“ krenuo na utovar u Hrvatsku. Prilikom detaljnog pregleda, koji je, ipak, usledio, u fabričkoj šupljini poda prikolice, takozvanom „koritu“, otrkrivene su dve velike putne torbe pune psihoaktivnih lekova.

Neobičan slučaj, o kojem će se još dugo pričati, je onaj iz oktobra prošle godine, kada je na Gradini sprečen pokušaj krijumčarenja skupih injekcija sakrivenih u prostoru za smeštaj pokretnog krova jednog automobila.

Prekršaj je otkriven, kada je za kontrolu na ulazu u zemlju pristigao automobil BMW kabrio, nemačke registracije, kojim je putovao 40-godišnji nemački državljanin turskog porekla. On je carinicima „pao u oči“, jer se u rano jutro vozio u otvorenom automobilu, iako spoljna temperatura nije bila nimalo prijatna. Na zahtev carinika da podigne krov automobila, putnik se opirao, tvrdeći da to nije moguće, zbog navodnog kvara na mehanizmu. Međutim, time je samo izazvao dodatnu sumnju, nateravši carinike da se pozabave podizanjem pokretnog krova njegovog automobila. Ispostavilo se da je sumnja bila opravdana, jer je, u šupljinama za njegov smeštaj, pronađeno je više od 130 injekcija „genotropina“, čija je vrednost procenjena na oko 27.000 evra.

Naime, u jednoj od torbi pronađeno je oko 360.000 tableta „ksanaks“, spakovanih u 3.620 bočica od po 100 komada. U drugoj torbi pronađene su još dve kese nepoznatih lekova u rinfuzi. U jednoj kesi je bilo oko sedam kilograma tableta na bazi alprazolama, koji je takođe na listi psihoaktivnih supstanci, dok je druga kesa, slične veličine, bila ispunjena tabletama nepoznatog leka u rasutom stanju.

Ništa manje važna je i zaplena sedativa na graničnom prelazu Đerdap 4. oktobra, kada su carinici, u saradnji sa policijom, sprečili krijumčarenje skoro 122.000 sedativa, koji se nalaze na listi psihoaktivnih supstanci.

Pomenimo i slučaj iz aprila, kada su carinici sprečili pokušaj krijumčarenja velike količine sedativa u tankovima za vazduh na prikolici kamiona beogradskih registarskih oznaka. Slučaj je otkriven zahvaljujući carinskom mobilnom skeneru na izlazu graničnog prelaza Horgoš, kada je analizom snimka uočeno da se u pomenutim tankovima nalazi nešto sumnjivo, a kamion je ka Švedskoj i Norveškoj prevozio auto-delove, lepak i silose u delovima. Zbog toga je sproveden detaljan pregled i kada su tankovi razmontirani, bilo je jasno da su oba do vrha ispunjena psihoaktivnim lekovima „ksalol” i „rivotril”. Tada je, ukupno, otkriveno 99.652 tablete „ksalola” i 18.890 tableta „rivotrila”.

Iz Uprave carina neprestano ukazuju da krijumčarenje svih vrsta roba nanosi veliku štetu državi, ali kada je reč o ovoj vrsti šverca, pored materijalne štete, ključno je pitanje ugrožavanja zdravlja i bezbednosti ljudi koji kupuju i koriste lekove za koje ne postoji nikakva dokumentacija kao potvrda njihovog kvaliteta i ispravnosti. Lekovi koji se krijumčare mogu predstavljati ozbiljnu opasnost, ne samo po zdravlje, već i po život ljudi koji ih upotrebljavaju, jer ne prolaze inspekcijske kontrole kvaliteta i zdravstvene ispravnosti.

Iako krizna vremena, kao što je pandemija koronavirusa u čitavom svetu, dodatno motivišu na nelegalnu zaradu od ove vrste krijumčarenja, Uprava carina nastoji da stane na put svima onima koji su u tom lancu, radi profita, spremni čak i na to da svesno ugroze nečije zdravlje i život, a postignuti rezultati svedoče o tome da su im carinici ozbiljna prepreka.

D. Nikolić

Foto: Uprava carina