„Dnevnik” otkriva: Kako se policijskim akcijama daju imena

To su svojevrsne šifre, takozvani policijski žargon, koji inspektori koriste prilikom komunikacije u svakodnevnom radu na određenom slučaju. Te šifre ne biraju se slučajno. Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, u kojima se imena akcija šifruju kompjuterski, srpska policija koristi specifičnosti akcije koju vodi.

Akcije službi za borbu protiv raznih oblika kriminala, ali i pravosudni slučajevi u mnogobrojnim aferama imaju svoja imena: nekada maštovita i simbolična, nekada konkretna – i usmerena prema vrsti kriminala koji otkriva.

U zapadnoevropskim zemljama imena se biraju slučajnom metodom na računaru. A kako to radi srpska policija? 

– Davanje kodnih naziva akcijama uobičajen je postupak policijskih službi u gotovo celom svetu pa ni mi nismo izuzetak – ističe u izjavi za „Dnevnik” bivši pripadnik Savezne državne bezbednosti Božidar Spasić. – Nazive određuje uglavnom načelnik ili rukovodilac operacije koji neposredno s timom radi na pripremi hapšenja, i oni su poznati smo policijski operativcima. Imena se daju uglavnom na osnovu onoga šta se želi tom akcijom postići, a nastoji se na nazivi budu što udarniji. 

Najnovija akcija „Aurora”, sprovedena ovih dana u dva navrata, asocira na zoru, jutarnje svetlo pa je i izvedena u ranim satima.

Najveća akcija u istoriji srpske policije, pod operativnim nazivom „Sablja”, verovatno je krštena tako jer je imala za cilj da u korenu saseče organizovani kriminal na ovim prostorima. „Sablja” je usledila 2003. posle ubistva tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića.

Nakon „Sablje” pokrenuta je i policijska akcija „Mreža”. Ime je simbolizovalo upletenost kanala krijumčarenja cigareta tokom devedesetih godina prošlog veka.

Akcija „Grom”, koju je policija sprovela u dva navrata početkom i krajem decembra 2013. protiv dilera droge, asocirala je na munjevitu akciju u kojoj je uhapšeno nekoliko stotina narko-dilera.

Policajci koji „kopaju” po kompjuterskim podacima i papirima uglavnom „skeniraju”, dok inspektori i operativci koji jure kriminalce „seku” i „režu”. Pretpostavlja se da je po tome ime dobila i jedna od najopsežnijih akcija u borbi protiv korupcije i finansijskog kriminala, u javnosti poznata kao „Rezač”, izvedena je krajem decembra 2015. godine kada je uhapšeno 80 ljudi.

• „Skener” (april/juli 2017) – borba protiv korupcije
• „Ares” (jul 2017) – hapšenje zbog narkotika
• „Grom” (decembar 2013) – razotkrivanje dilera droge
• „Rezač” (decembar 2015) – hapšenje zbog korupcije
• „Šetač” (tokom 2011) – razotkrivanje pranja novca
• „Niva” (maj 2011) – razotkrivanje šverca kokaina

U akciji kodnog imena „Balkanski ratnik” oktobra 2009. godine, u Urugvaju je zaplenjeno 2,1 tone kokaina. U operaciji su učestvovale policijske službe Srbije, Urugvaja, Argentine i SAD, BIA, američka agencija za suzbijanje narkotika DEA... Naziv „Balkanski” verovatno asocira na kolovođe kriminalne grupe okupljene oko narko-bosa Darka Šarića.

Tito postao Goran

Kao pripadnik Savezne državne bezbednosti, Božidar Spasić se seća i vremena delovanja ŠUP-a.

– U vreme bolesti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita osamdesetih, Savezna služba Državne bezbednosti formirala je grupu pod operativnim imenom „Jedinstvo”. To je značilo da je i posle Titove smrti trebalo očuvati jedinstvo... Za Josipa Broza šifra je bila „Goran”. U operativnim depešama, koje smo razmenjivali, za Tita je tokom bolesti bilo: „’Goranu’ je danas gore” ili „Nema promena kod ’Gorana’” – kaže Božidar Spasić.

Kriminalci ponekad imaju svoje insajdere u policiji pa je zbog toga, smatraju stručnjaci, dobro dati neki neutralan naziv akciji, da se ne bi moglo predvideti koga nadležni istražuju. U jesen 2009. izvršen je veliki udar na narko-bande nazvan „Morava”: tokom jedne noći pohapšeno je više od 650 dilera droge.

Počelo od Arčibalda Rajsa

Davanje naziva policijskim akcijama u Srbiji počelo je 1921. Tu praksu kod nas je uveo švajcarski kriminolog Arčibald Rajs, koga mnogi smatraju rodonačelnikom moderne srpske policije. Kao prvi direktor policijske škole, Rajs je generacijama učenika u Srbiji prenosio svoja iskustva s Univerziteta u Lozani.

– Ne radi se po šablonu i ne postoji šifrarnik ili spisak imena akcija. Po završetku jedne akcija policija strogo vodi računa o tome da se jednom korišćena šifra ne ponovi u novoj operaciji. Međutim, ako je u pitanju nastavak i reč je o istoj grupi i kriminalnom delu, onda se samo dodaje redni broj. Svako otkrivanje šifrovanog imena znači da je operacija provaljena i samim tim propala i moraju se ponovo sprovesti sve operativne radne i dati novi kôd – ukazuje Božidar Spasić.

M. Bozokin