„Дневник” открива: Како се полицијским акцијама дају имена
„Аурора”, „Гром”, „Вихор”, „Скенер”, „Резач”, „Армагедон” – нису називи неких видео-игрица. Иза тих имена крију се неки од назива полицијских акција истрага и хапшења криминалаца.
То су својеврсне шифре, такозвани полицијски жаргон, који инспектори користе приликом комуникације у свакодневном раду на одређеном случају. Те шифре не бирају се случајно. За разлику од западноевропских земаља, у којима се имена акција шифрују компјутерски, српска полиција користи специфичности акције коју води.
Акције служби за борбу против разних облика криминала, али и правосудни случајеви у многобројним аферама имају своја имена: некада маштовита и симболична, некада конкретна – и усмерена према врсти криминала који открива.
У западноевропским земљама имена се бирају случајном методом на рачунару. А како то ради српска полиција?
– Давање кодних назива акцијама уобичајен је поступак полицијских служби у готово целом свету па ни ми нисмо изузетак – истиче у изјави за „Дневник” бивши припадник Савезне државне безбедности Божидар Спасић. – Називе одређује углавном начелник или руководилац операције који непосредно с тимом ради на припреми хапшења, и они су познати смо полицијски оперативцима. Имена се дају углавном на основу онога шта се жели том акцијом постићи, а настоји се на називи буду што ударнији.
Најновија акција „Аурора”, спроведена ових дана у два наврата, асоцира на зору, јутарње светло па је и изведена у раним сатима.
Највећа акција у историји српске полиције, под оперативним називом „Сабља”, вероватно је крштена тако јер је имала за циљ да у корену сасече организовани криминал на овим просторима. „Сабља” је уследила 2003. после убиства тадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића.
Након „Сабље” покренута је и полицијска акција „Мрежа”. Име је симболизовало уплетеност канала кријумчарења цигарета током деведесетих година прошлог века.
Акција „Гром”, коју је полиција спровела у два наврата почетком и крајем децембра 2013. против дилера дроге, асоцирала је на муњевиту акцију у којој је ухапшено неколико стотина нарко-дилера.
Полицајци који „копају” по компјутерским подацима и папирима углавном „скенирају”, док инспектори и оперативци који јуре криминалце „секу” и „режу”. Претпоставља се да је по томе име добила и једна од најопсежнијих акција у борби против корупције и финансијског криминала, у јавности позната као „Резач”, изведена је крајем децембра 2015. године када је ухапшено 80 људи.
-
„Скенер” (април/јули 2017) – борба против корупције
-
„Арес” (јул 2017) – хапшење због наркотика
-
„Гром” (децембар 2013) – разоткривање дилера дроге
-
„Резач” (децембар 2015) – хапшење због корупције
-
„Шетач” (током 2011) – разоткривање прања новца
-
„Нива” (мај 2011) – разоткривање шверца кокаина
У акцији кодног имена „Балкански ратник” октобра 2009. године, у Уругвају је заплењено 2,1 тоне кокаина. У операцији су учествовале полицијске службе Србије, Уругваја, Аргентине и САД, БИА, америчка агенција за сузбијање наркотика ДЕА... Назив „Балкански” вероватно асоцира на коловође криминалне групе окупљене око нарко-боса Дарка Шарића.
Тито постао Горан
Као припадник Савезне државне безбедности, Божидар Спасић се сећа и времена деловања ШУП-а.
– У време болести председника СФРЈ Јосипа Броза Тита осамдесетих, Савезна служба Државне безбедности формирала је групу под оперативним именом „Јединство”. То је значило да је и после Титове смрти требало очувати јединство... За Јосипа Броза шифра је била „Горан”. У оперативним депешама, које смо размењивали, за Тита је током болести било: „’Горану’ је данас горе” или „Нема промена код ’Горана’” – каже Божидар Спасић.
Криминалци понекад имају своје инсајдере у полицији па је због тога, сматрају стручњаци, добро дати неки неутралан назив акцији, да се не би могло предвидети кога надлежни истражују. У јесен 2009. извршен је велики удар на нарко-банде назван „Морава”: током једне ноћи похапшено је више од 650 дилера дроге.
Почело од Арчибалда Рајса
Давање назива полицијским акцијама у Србији почело је 1921. Ту праксу код нас је увео швајцарски криминолог Арчибалд Рајс, кога многи сматрају родоначелником модерне српске полиције. Као први директор полицијске школе, Рајс је генерацијама ученика у Србији преносио своја искуства с Универзитета у Лозани.
– Не ради се по шаблону и не постоји шифрарник или списак имена акција. По завршетку једне акција полиција строго води рачуна о томе да се једном коришћена шифра не понови у новој операцији. Међутим, ако је у питању наставак и реч је о истој групи и криминалном делу, онда се само додаје редни број. Свако откривање шифрованог имена значи да је операција проваљена и самим тим пропала и морају се поново спровести све оперативне радне и дати нови кôд – указује Божидар Спасић.
М. Бозокин