„Dnevnik” na licu mesta u Futogu: Zar zbog pečuraka da izgube život?

Prema njihovim tvrdnjama, reč je o zasedi u šumi u kojoj su Predrag i Stanislav sa svojim psima tražili tartufe, tokom koje su ih napala dvojica braća iz Jarka, Dejan (38) i Nebojša E. (36), da bi se sve završilo ubistvom Futožana.

- Moja deca nisu bili lopovi - u suzama nam govori Predragova i Stanislavova majka Radojka, koju smo juče zatekli u kući mlađeg sina. - Nisu imali plate i išli su u tartufe da bi zaradili...

Kako je rekla ožalošćena majka, njeni sinovi su bili dobri s braćom iz Jarka, išli su ponekad zajedno da traže tartufe, čak su od njih kupili psa i još jednog dobili. Nikakvih sukoba ranije nije bilo, kažu.

- Sačekali su ih i upucali, s leđa su ih ubili - navodi sestra od strica ubijene braće, tvrdeći da ih je tog jutra u šumi dočekalo dvadesetoro ljudi, a ne samo braća iz Jarka. - Ubio ih je zato što je moj brat imao dobre kerove, a oni su zbog toga besni! Čula sam da je ovaj (Dejan) već bio u zatvoru i ima dosije.

Braća iz Futoga su se bavila tartufima protekle tri-četiri godine i to uvek na istom posedu u blizini Sremske Mitrovice, za koji su, kako njihova sestra kaže, imali dozvolu.

- Stariji brat, Predrag, bio je druželjubiv, kad su nam pravili asfalt u ulici, iznosio je piće... Zar za pečurke da čovek izgubi glavu? Pa, šuma je svačija. Moram vam reći da me je ovo taklo. Izvadio bih mu oči, pa da ide ćorav! Da je pucao u vazduh, il’ u noge, a ne da ih obojicu ubije - priča komšija iz Ulice Rade Končara, kog je rastužila vest o ubistvu.

Predrag je bio suprug i otac je troje dece i radio je kao protetičar u firmi „Karl Dietz”, dok se mlađi brat Stanislav bavio grumingom i uzgojem pasa rase lagoto koji se obučavaju za traženje tartufa. Za sobom je ostavio ženu i dvoje maloletne dece.

Imaju još jednog, najstarijeg brata, koji s svojom porodicom živi i radi u Nemačkoj.

Datum sahrane još nije poznat.

L. Radlovački

Stotine lovaca na tartufe u donjem Sremu svakodnevno traga za ovim skupocenim pečurkama, čija cena na crnom tržištu dostiže i više od 3.000 evra po kilogramu.

Ove ekskluzivne pečurke prodaju se uhodanim krijumčarskim putem elitnim svetskim restoranima, pošto je njihov legalan izvoz strogo kontrolisan. Beli tartufi se koriste za spremanje najdelikatesnijih jela za svetski yetset, a služe se i kao afrodizijak.

Crni tartuf je znatno jeftiniji, kilogram je 300 do 500 evra. Toliko za njega, međutim, dobiju samo distributeri, dok beračima pripada par stotina evra po kilogramu.

Slobodan Simić, upravnik Specijalnog rezervata prirode “Zasavica”, kaže da beli tartufi u sremskim šumama rastu hiljadama godina, ali je lov na njih počeo tek pre pet-šest godina, kada se pročulo kolika im je cena na crnom tržištu.

- Otkako smo pre pet godina obelodanili da smo u našim šumama pronašli pet vrsta tartufa, među kojima je i najskuplji kraljevski beli tartuf, “Zasavica” vrvi od lovaca koji dolaze sa specijalno obučenim psima - kaže Simić.

Šuma je ogromna, i kako kažu nemoguće je sprečiti krijumčare da dolaze u lovci na tartufe. Uprkos tome što se za krivilov podnose krivične prijava, krijumčari ne odustaju.

Beli tartufi mogu se naći iskljućivo u neposrednoj blizini reka s visokim nivoom podzemnih voda. Tamo rastu u simbiozi s hrastom lužnjakom i belom topolom. Na istim mestima mogu se takođe pronaći i crni tartufi, ali ne oni krupni i najboljeg kvaliteta.

Mada u mnogim krajevima Srbije ima tarfuta, oni do ekskluzivnih restorana u svetu uglavnom stižu preko crnog tržišta. Naše tartufe najčešće kupuju Slovenci, Hrvati i Italijani i prodaju ih kao svoje, što je razlog da oni ovde imaju deset puta manju cenu nego na evropskom tržištu. Otuda i naši sakupljači znatno manje zarađuju od „kolega” u drugim evropskim državama u kojima se one mogu naći.

Pošto tartufi žive pod zemljom, njihova berba obavlja se uz pomoć posebno obučenih pasa koji njuhom otkrivaju podzemne gomoljače i ukazuju samo na zrele primerke. Zavisno od vrste, tartufi rastu na dubini od 10 do 70 centimetara, a po boji dele se na bele i crne, a postoji i posebna vrsta tuber magnatum, koja košta gotovo neverovatnih 8.000 evra kilogram.

Najviše „lovaca” na tartufe i tragača za njima ima u okolini Niša, Gayinog Hana, Paraćina, ali i šumama zapadnog Srema, i to Bosutskim i Morovićkim šumama, Nacionalnom parku „Fruška gora”, a kao prirodna staništa te skupocene gljive navode se Platičevo, Grabovci, Ogar i Klenak. Sakupljači tartufa, koji s psima tragačima obilaze šume po Srbiji, ljubomorno čuvaju mesta na kojima ih ima, isto kao što ne žele da se pojavljuju u javnosti jer su svesni toga da ih švercerskim vezama prodaju za dalju distribuciju na Zapad.

Upravo ovih dana u Sremu kreće potraga za neuglednim podzemnim gljivama oblika krompira, koje privlače na stotine tartufara. U žiži interesovanja tragača je beli tartuf, koji po kazivanju stručnjaka, raste u našim krajevima od oktobra do januara. Manji primerci od 25 do 50 grama prodaju se na kilogram po ceni od čak 5.000 evra, koliko za njega plaćaju ekskluzivni restorani u Italiji i Francuskoj. Taj novac, međutim, dobiju samo distributeri kojih je najviše iz Beograda, Hrvatske i Slovenije, dok se beračima po kilogramu plaća nekoliko stotina evra.

Kod nas ne postoje specijalizovane prodavnice za tartufe. Kad se prodaju, drže se u staklenim zvonima, da bi zadržali svojstva. Tartuf se prvo pomiriše, izmeri se težina, pogleda oblik i ustanovi koliko je oštećen, pa se na kraju određuje cena. To je normalan način kupovine tartufa u zapadnim zemljama.

- Kod nas cena crnog tartufa varira od 35 do 40 evra za kilogram - kaže prof. Nikšić. - Beli tartuf staje od 150 do 200 evra za kilogram. Cena tartufa posle toga veštački raste, u zavisnosti od jela u restoranima. Postoje razrađeni kanali za prodaju tartufa. Od velikog otkupljivača, pa do onog koji je u lancu italijanskih trgovaca, sve je povezano.

U Srbiji se svake godine pronađe oko tri tone tartufa, ali hiljade evra i dalje propada u našim šumama, prenose specijalizovani mediji.

Ove godine srpski tartufari su zarađivali od tri do pet hiljada evra po kilogramu belog tartufa prve klase, ali su ti tartufi na zapadu imali mnogostruko veće, astronomske cene. U svetu je poznato više od 200 različitih vrsta tartufa, ali je osnovna podela na crne i bele.

Inače, u protekle dve decenije u našoj zemlji su pronađene desetine vrsta tartufa na više od 250 lokacija. u njemu caruje i pet vrsta najcenjenijih i najskupljih gljiva, i to tri vrste crnih i dve belih tartufa.

Četiri vrste ove, kako je još zovu, zlatne gljive, prisutne su već na teritoriji Srbije, uz reke Savu, Dunav, Tisu i Moravu, ali se nalaze i u zoni hrasta, graba i bukve.       

M. Bozokin