Deca sve češće ne prezaju od ubistva svojih roditelja

Te vesti ostavile su u neverici celu zemlju, a posebno šokira brutalnost, kao i godine osumnjičenih za ubistvo. Naime, reč je o mladim ljudima, od kojih je jedan iskasapio nožem svoju majku, a drugi ju je šutirao do smrti.

U Kaluđerici je preksinoć, kako se sumnja, Pavle T. (20) zaklao nožem majku Tatjanu, a kao razlog strašnog zločina navodno je naveo da je saznao da je ona bila u ljubavnoj vezi s kumom. Nakon tragedije, on je, kako se sumnja, pobegao s mesta zločina. Ubrzo je uhvaćen, potpuno pogubljen i samo u donjem vešu, ali je bio svestan toga šta je učinio.

Sutradan, odnosno u sredu posle podne, u Bogatiću, Marko P. (27) je navodno tukao majku Desanku do smrti. On je prvo, kako se sumnja, udarao nesrećnu ženu, pa je zatim udavio. Tom prilikom je pretukao i babu, ali ona je preživela. Uzrok ubistva u tom slučaju još nije poznat.

Pre toga, 10. avgusta u Novom Kneževcu je Damir Terzin (47), kako se osnovano pretpostavlja, usmrtio svog oca Svetislava (67), a zatim izvršio samoubistvo. 

Po nezvaničnim informacijama, pretpostavlja se da je Damir nožem zaklao oca, a potom izvršio samoubistvo tako što je popio veću količinu lekova.

Izmenjeno ponašanje, psihički problemi i upotreba narkotika često se kriju iza šokantnih priča o ubistvu roditelja, a u pomenuta dva slučaja još nije istražena pozadina. Ipak, postoje dublji razlozi zašto je sve više nasilja koje deca demonstriraju nad roditeljima, čije su posledice i tako brutalni zločini.

Slučajeva da deca ubiju svoje roditelje bilo je, nažalost, i ranije.

Kriminolog Zlatko Nikolić je, govoreći o toj temi, ocenio da je naše društvo veoma pogrešilo kada je preuzelo švedski model prava deteta. On kaže da je naše društvo prava deteta i sistem vrednost u kojem je deci sve dozvoljeno shvatilo naopako.

– Većina psiholoških istraživanja pokazala su da bez kazni i nagrada nema empatije, odnosno saosećanja s drugima, pa i s roditeljima –naveo je kriminolog Nikolić. – Baš iz tog razloga, neka deca nasrću na roditelje. Na takvo ponašanje utiče i socijalno-ekonomska neizvesnost.

Kroz sudski postupak često se ispostavi da neki od počinilaca tih teških porodičnih zločina ne mogu biti krivično odgovorni jer nisu bili uračunljivi.

Neuračunljivost okrivljenog tokom sudskog postupka utvrđuje se veštačenjem. Ukoliko komisija veštaka ustanovi da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio neuračunljiv, on ne može biti oglašen krivim. Njemu se u tom slučaju izriče mera bezbednosti, odnosno obaveznog psihijatrijskog lečenja, uglavnom u ustanovi zatvorenog tipa, predočavaju sudije.

Advokati smatraju da bi, osim lekarske brige, psihičkim bolesnicima trebalo pružiti i neki drugi vid pomoći. Njihov je stav da bi pri centrima za socijalni rad ili drugim relevantnim institucijama trebalo da se formira služba koja će organizovati različite aktivnosti za tu vrstu bolesnika.

– Na taj način njihovo ponašanje bilo bi neprimetno praćeno od stručnih osoba. Činjenica je, nažalost, da je status psihičkih bolesnika degradirajući. Neki od njih izbegavaju da se jave lekaru ili potraže stručnu pomoć iz straha da neće moći da nađu posao ili se na drugi način uključe u svakodnevni društveni život – smatra advokat Zora Dobričanin Nikodinović.

N. S. H.