Деца све чешће не презају од убиства својих родитеља

Те вести оставиле су у неверици целу земљу, а посебно шокира бруталност, као и године осумњичених за убиство. Наиме, реч је о младим људима, од којих је један искасапио ножем своју мајку, а други ју је шутирао до смрти.

У Калуђерици је прексиноћ, како се сумња, Павле Т. (20) заклао ножем мајку Татјану, а као разлог страшног злочина наводно је навео да је сазнао да је она била у љубавној вези с кумом. Након трагедије, он је, како се сумња, побегао с места злочина. Убрзо је ухваћен, потпуно погубљен и само у доњем вешу, али је био свестан тога шта је учинио.

Сутрадан, односно у среду после подне, у Богатићу, Марко П. (27) је наводно тукао мајку Десанку до смрти. Он је прво, како се сумња, ударао несрећну жену, па је затим удавио. Том приликом је претукао и бабу, али она је преживела. Узрок убиства у том случају још није познат.

Пре тога, 10. августа у Новом Кнежевцу је Дамир Терзин (47), како се основано претпоставља, усмртио свог оца Светислава (67), а затим извршио самоубиство. 

По незваничним информацијама, претпоставља се да је Дамир ножем заклао оца, а потом извршио самоубиство тако што је попио већу количину лекова.

Измењено понашање, психички проблеми и употреба наркотика често се крију иза шокантних прича о убиству родитеља, а у поменута два случаја још није истражена позадина. Ипак, постоје дубљи разлози зашто је све више насиља које деца демонстрирају над родитељима, чије су последице и тако брутални злочини.

Случајева да деца убију своје родитеље било је, нажалост, и раније.

Криминолог Златко Николић је, говорећи о тој теми, оценио да је наше друштво веома погрешило када је преузело шведски модел права детета. Он каже да је наше друштво права детета и систем вредност у којем је деци све дозвољено схватило наопако.

– Већина психолошких истраживања показала су да без казни и награда нема емпатије, односно саосећања с другима, па и с родитељима –навео је криминолог Николић. – Баш из тог разлога, нека деца насрћу на родитеље. На такво понашање утиче и социјално-економска неизвесност.

Кроз судски поступак често се испостави да неки од починилаца тих тешких породичних злочина не могу бити кривично одговорни јер нису били урачунљиви.

Неурачунљивост окривљеног током судског поступка утврђује се вештачењем. Уколико комисија вештака установи да је окривљени у време извршења кривичног дела био неурачунљив, он не може бити оглашен кривим. Њему се у том случају изриче мера безбедности, односно обавезног психијатријског лечења, углавном у установи затвореног типа, предочавају судије.

Адвокати сматрају да би, осим лекарске бриге, психичким болесницима требало пружити и неки други вид помоћи. Њихов је став да би при центрима за социјални рад или другим релевантним институцијама требало да се формира служба која ће организовати различите активности за ту врсту болесника.

– На тај начин њихово понашање било би неприметно праћено од стручних особа. Чињеница је, нажалост, да је статус психичких болесника деградирајући. Неки од њих избегавају да се јаве лекару или потраже стручну помоћ из страха да неће моћи да нађу посао или се на други начин укључе у свакодневни друштвени живот – сматра адвокат Зора Добричанин Никодиновић.

Н. С. Х.