Ćuruvija bio pod merama u dužem periodu
Iskazi radnika Državne bezbednosti koji su, spovodeći operativno-tehničke mere tajnog nadzora bezbednosno interesantnih komunikacija, pratili novinara Slavka Ćuruviju u aprilu 1999. godine, potvrdili su autentičnost sadražaja izveštaja o praćenju pod nazivom „Ćuran”, objavljenog u medijima, a takođe upućuju na to da nije bilo ničeg neubičajenog u određivanju i primeni operativno-tehničke mere nadzora prema Ćuruviji u odnosu na druge slučajeve.
To su juče izjavili penzionisani radnici DB-a, svedočeći pred Specijalnim sudom u Beogradu u nastavku suđenja optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Svedoci Radiša Roskić, nekadašnji načelnik Desete uprave RDB-a, i Aleksandar Gak, bivši načelnik Centra državne bezbednosti Novi Sad, posvedočili su da su bili članovi radne ili operativne grupe RDB-a, formirane u novembru 2000. na zahtev tadašnjih koministara policije, a po nalogu Okružnog tužilaštva. sa zadatkom da ispita okolnosti o tajnom praćenju Ćuruvije – da li je sadržaj dokumenta „Ćuran”, koji se pojavio u medijima posle petooktobarskih promena 2000. godine verodostojan, kao i da li je iznošenjem u javnost tog izveštaja došlo do odavanja službene tajne.
Razgovori s radnicima DB-a u vezi s okolnostima primene operativno-tehničke mere tajnog praćenja obavljeni su, kako su istakli svedoci Gak i Roskić, u svemu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, a nisu obavljeni razgovori s dvojicom službenika koji u to vreme više nisu bili u DB-u, Vladimirom Nikolićem i Stevanom Nikčevićem, koji je tada bio jedan od koministara policije.
Odgovarajući na pitanja odbrane, Gak je naveo da je član operativne grupe bio i načelnik Uprave RDB-a za analitiku, koji je obavio uvid u dosije Slavka Ćuruvije, nakon čega su ostali obavešteni da je i pre aprila 1999. godine,Ćuruviji, zbog kontakata s bezbednosno interesantnim osobama, u dužem periodu prisluškivan telefona i da je tajno praćen.
Svedok Roskić je takođe naveo da je operativna grupa DB-a došla do informacija o tome da je Ćuruvija praćen i 1998. godine.
Obojici svedoka, na predlog odbrane, sud je predočio i njihove izjave date u istrazi 2007. godine, u kojima su naveli da je operativna grupa DB-a došla do informacija o tome da je nadzor Ćuruvijinih komunikacija primenjivan i pre 1999. godine, u periodu dok je načelnik Centra DB-a Beograd bio Zoran Mijatović.
– Sasvim sigurno je da je u trenutku kad je u aprilu 1999. godine primenjena ta operativna mera prema Ćuruviji, on već bio u obradi zbog bezbednosno interesantnih kontakta – rekao je Roskić. – Niko od ispitanih operativaca nije primetio nelogičnost u primeni te operativno tehničke mere prema Slavku Ćuruviji u odnosu na primenu u drugim slučajevima, ništa neuobičajeno.
– Niko od ispitanih radnika koji su učestvovali u tajnoj pratnji nije pomenuo da je 11. aprila 1999. godine video Ratka Romića, niko nije pomenuo da je video beli „golf” – rekli su i Gak i Roskić u odgovoru na pitanja odbrane.
Oba svedoka su naglasila da je ostala nedoumica oko toga ko je mogao izneti iz Službe dokument u javnosti poznat po nazivu „Ćuran”.
Roskić je istakao da je operativina grupa DB-a u poslednjoj rečenici svog izveštaja navela: „Imajući u vidu sve što je do sada radila, operativna grupa je zaključila da je iznošenje tog dokumenta u javnost krivično delo odavanje službene tajne”.
J. J.