Balkanci labava karika u prekookeanskom švercu kokaina

Novina je, u stvari, samo što je Budvanin uhvaćen u Sjedinjenim Američkim Državama, dok su šverceri kokaina ranije padali u državama Južne Amerike.

Kriminalci s ovih prostora poslednjih godina sve češće se pominju kao karike u svetskim lancima krijumčarenja kokaina. Zbog velike zarade i relativno malog rizika, šverc kokaina iz Južne Amerike postao je san za mnoge kriminalce koji su „zanat” pekli na asfaltu. Peru, Kolumbija, Venecuela i druge države Južne Amerike postale su „obećana zemlja” za dilere droge s ovih prostora. Oni tamo odlaze pre svega zbog velike zarade, ali i zbog dobrih uslova „poslovanja” – organizovane i jake narko-mafije i razvijene korupcije. S druge strane, naši kriminalci zanimljivi su tamošnjim bosovima zbog velikog iskustva (često i ratnog) i beskrupuloznosti.

Povezanost narko-kartela u Južnoj Americi s brojnim krijumčarima s Balkana, uključujući Srbe i Crnogorce, postala je jača sredinom devedesetih godina prošlog veka. To je period kada je srpska mafija počela da formira međunarodne grupe za transport velikih pošiljki droge, bežeći iz tadašnje Jugoslavije posle mafijaških ubistava koja su imala potpis državne bezbednosti.

Posle zasluga za državu, većina njih se sklonila upravo u Južnu Ameriku, gde je krenula u novi posao – organizaciju šverca kokaina do Evrope. Upravo je to bio i jedan krak grupe „Amerika”, koja je uhapšena sredinom aprila, a ovih dana im je sud u Beogradu produžio pritvor još mesec dana.

Početak angažovanja naših kriminalaca u Južnoj Americi vezuje se za poslove mule, kurira i telohranitelja narko-dilera i bosova i ubrzo su postali proveren kadar. Oni koji nisu poštovali lokalne mafijaške zakone, ubrzo bi bili likvidirani.

U međuvremenu, razvili su grupu dilera kokaina, koji su ga kupovali od Peruanaca, Kolumbijaca ili Bolivijaca koji ga uzgajaju i pakuju za transport. Zatim se postaraju da do Španije, Holandije ili Grčke paketi stignu preko luka Južne Amerike ili direktno do luka tih zemalja.

Jedan od finansijera međunarodne bande koja je krijumčarila drogu iz Latinske Amerike u Evropu je i jedan od vođa grupe „Amerika” Zoran Jakšić (57), poreklom iz Zrenjanina, koji je uhapšen jula 2016. godine. On je pred peruanskim sudom u Limi osuđen na 20 godina zatvora. Jakšić je još od 2008. godine optuživan da je šef organizacije koja je krijumčarila tečni kokain u Evropu morskim putem. On je i pre toga hapšen, 2009. godine u Madridu, međutim, ubrzo je pušten.

Naša mafija je deo veće strukture i radi za mnogo jače igrače. Naši kriminalci su uglavnom organizatori brodova, zaduženi da se pronađu kuriri... Srbi su uglavnom „vojnici” u piramidalnom lancu, obični izvršioci, ali i s određenom autonomijom.

Krijumčari iz Srbije koriste sofisticirane metode skrivanja, uključujući i ugrađivanje kokaina u različite materijale da se krijumčarenje ne bi otkrilo. Neke od metoda podrazumevaju inkorporiranje u implante, što uključuje hirurške procedure na kuririma i predstavlja rizik po njihov život. Metode su veoma raznolike i uglavnom zavise od transportnih sredstava kojima se krijumčari.

Srbi i Crnogorci organizuju prevoz kokaina prvo u kamionima, a zatim se paketi droge pakuju u kontejnere na prekookeanskim brodovima koji isplovljavaju iz luka Južne Amerike u Evropu.

Po rečima upućenih, bilo je jasno da je latinoamerička narko-mreža ostala potpuna i nakon hapšenja Darka Šarića, a akcije koje su posle toga sledile to i pokazuju. Radi se o kartelima koji imaju ozbiljnu organizaciju s velikim brojem članova.

Jasno je da je za velike količine kokaina potrebno i mnogo novca i zato nije nerealno očekivati da se sve to finansira iz različitih izvora. Upućeni predočavaju da nema nijednog ganga koji deluje u Južnoj Americi a da nema uporište u nekoj državi, odnosno njenim obaveštajnim službama.

Likvidacije u Južnoj Americi

U kriminalnim obračunima u Južnoj Americi poslednjih godina ubijeno je više srpskih državljana. U Boliviji je likvidiran Goran Popović (39). U maju 2010. godine u toj latinoameričkoj državi su smrtonosnim rafalima izrešetani srpski državljani Bojan Bakula (28), Saša Turčinović (31) i Predrag Čanković (35), koji su obezbeđivali bolivijskog narko-bosa Viljema Suaresa Rozalesa.

U Peruu su ubijeni Goran Stavrić (41) i Marko Mitić (30). Kako je tada saopšteno, Mitića su likvidirali članovi kolumbijskih narko-kartela u Peruu, a od njegove porodice prethodno je tražen otkup od milion dolara. Međutim, po svemu sudeći, otkupnina je bila samo paravan jer je srpski državljanin ubijen dan nakon otmice.

Evropski eksperti su uočili i da srpski kriminalci rade isključivo s kokainom, dok se heroin u Evropu i dalje prebacuje uhodanom „balkanskom rutom”, od luka iz Turske i Grčke, preko Albanije i Kosova, prema Zapadnoj Evropi. Oni objašnjavaju da se kokain, koji je u Evropi i dalje jedna od najskupljih droga, na prostoru Južne Amerike nabavlja po relativno niskoj ceni, od 5.000 do 6.000 dolara kilogram, nakon čega se brodovima prebacuje do velikih zapadnoevropskih luka kao što su Valensija, Antverpen, Roterdam ili Hamburg. Po dolasku u EU, cena kokaina je gotovo desetostruko veća, pa kilogram na ulici može dostići i do 50.000 evra.

U našoj policiji očekuju da će se „identifikovani trend nastaviti, uz stalnu promenu modusa krijumčarenja, korišćenjem sofisticiranih načina skrivanja i savremenih informacionih tehnologija u komunikaciji”.

M. Bozokin