Балканци лабава карика у прекоокеанском шверцу кокаина

Новина је, у ствари, само што је Будванин ухваћен у Сједињеним Америчким Државама, док су шверцери кокаина раније падали у државама Јужне Америке.

Криминалци с ових простора последњих година све чешће се помињу као карике у светским ланцима кријумчарења кокаина. Због велике зараде и релативно малог ризика, шверц кокаина из Јужне Америке постао је сан за многе криминалце који су „занат” пекли на асфалту. Перу, Колумбија, Венецуела и друге државе Јужне Америке постале су „обећана земља” за дилере дроге с ових простора. Они тамо одлазе пре свега због велике зараде, али и због добрих услова „пословања” – организоване и јаке нарко-мафије и развијене корупције. С друге стране, наши криминалци занимљиви су тамошњим босовима због великог искуства (често и ратног) и бескрупулозности.

Повезаност нарко-картела у Јужној Америци с бројним кријумчарима с Балкана, укључујући Србе и Црногорце, постала је јача средином деведесетих година прошлог века. То је период када је српска мафија почела да формира међународне групе за транспорт великих пошиљки дроге, бежећи из тадашње Југославије после мафијашких убистава која су имала потпис државне безбедности.

После заслуга за државу, већина њих се склонила управо у Јужну Америку, где је кренула у нови посао – организацију шверца кокаина до Европе. Управо је то био и један крак групе „Америка”, која је ухапшена средином априла, а ових дана им је суд у Београду продужио притвор још месец дана.

Почетак ангажовања наших криминалаца у Јужној Америци везује се за послове муле, курира и телохранитеља нарко-дилера и босова и убрзо су постали проверен кадар. Они који нису поштовали локалне мафијашке законе, убрзо би били ликвидирани.

У међувремену, развили су групу дилера кокаина, који су га куповали од Перуанаца, Колумбијаца или Боливијаца који га узгајају и пакују за транспорт. Затим се постарају да до Шпаније, Холандије или Грчке пакети стигну преко лука Јужне Америке или директно до лука тих земаља.

Један од финансијера међународне банде која је кријумчарила дрогу из Латинске Америке у Европу је и један од вођа групе „Америка” Зоран Јакшић (57), пореклом из Зрењанина, који је ухапшен јула 2016. године. Он је пред перуанским судом у Лими осуђен на 20 година затвора. Јакшић је још од 2008. године оптуживан да је шеф организације која је кријумчарила течни кокаин у Европу морским путем. Он је и пре тога хапшен, 2009. године у Мадриду, међутим, убрзо је пуштен.

Наша мафија је део веће структуре и ради за много јаче играче. Наши криминалци су углавном организатори бродова, задужени да се пронађу курири... Срби су углавном „војници” у пирамидалном ланцу, обични извршиоци, али и с одређеном аутономијом.

Кријумчари из Србије користе софистициране методе скривања, укључујући и уграђивање кокаина у различите материјале да се кријумчарење не би открило. Неке од метода подразумевају инкорпорирање у импланте, што укључује хируршке процедуре на куририма и представља ризик по њихов живот. Методе су веома разнолике и углавном зависе од транспортних средстава којима се кријумчари.

Срби и Црногорци организују превоз кокаина прво у камионима, а затим се пакети дроге пакују у контејнере на прекоокеанским бродовима који испловљавају из лука Јужне Америке у Европу.

По речима упућених, било је јасно да је латиноамеричка нарко-мрежа остала потпуна и након хапшења Дарка Шарића, а акције које су после тога следиле то и показују. Ради се о картелима који имају озбиљну организацију с великим бројем чланова.

Јасно је да је за велике количине кокаина потребно и много новца и зато није нереално очекивати да се све то финансира из различитих извора. Упућени предочавају да нема ниједног ганга који делује у Јужној Америци а да нема упориште у некој држави, односно њеним обавештајним службама.

Ликвидације у Јужној Америци

У криминалним обрачунима у Јужној Америци последњих година убијено је више српских држављана. У Боливији је ликвидиран Горан Поповић (39). У мају 2010. године у тој латиноамеричкој држави су смртоносним рафалима изрешетани српски држављани Бојан Бакула (28), Саша Турчиновић (31) и Предраг Чанковић (35), који су обезбеђивали боливијског нарко-боса Виљема Суареса Розалеса.

У Перуу су убијени Горан Ставрић (41) и Марко Митић (30). Како је тада саопштено, Митића су ликвидирали чланови колумбијских нарко-картела у Перуу, а од његове породице prеthodno је тражен откуп од милион долара. Међутим, по свему судећи, откупнина је била само параван јер је српски држављанин убијен дан након отмице.

Европски експерти су уочили и да српски криминалци раде искључиво с кокаином, док се хероин у Европу и даље пребацује уходаном „балканском рутом”, од лука из Турске и Грчке, преко Албаније и Косова, према Западној Европи. Они објашњавају да се кокаин, који је у Европи и даље једна од најскупљих дрога, на простору Јужне Америке набавља по релативно ниској цени, од 5.000 до 6.000 долара килограм, након чега се бродовима пребацује до великих западноевропских лука као што су Валенсија, Антверпен, Ротердам или Хамбург. По доласку у ЕУ, цена кокаина је готово десетоструко већа, па килограм на улици може достићи и до 50.000 евра.

У нашој полицији очекују да ће се „идентификовани тренд наставити, уз сталну промену модуса кријумчарења, коришћењем софистицираних начина скривања и савремених информационих технологија у комуникацији”.

М. Бозокин