Advokat: Utvrditi stepen tajnosti prisluškivanih podataka

Niko ne sme i ne može da prisluškuje predsednika Republike ni neposredno ni posredno, kaže za Tanjug Dobričanin Nikodinović komentarišući pisanje "Novosti" da Sektor unutrašnje kontrole MUP-a sprovodi storgo poverljivu, opsežnu i detaljnu istragu o tome ko je, po čijem nalogu i sa kojim ciljem prisluškivao predsednika Aleksandra Vučića.

Ona je upozorila da podaci o kojima predsednik, na primer, može voditi razgovore sa svojim saradnicima, često mogu da predstavljaju državnu tajnu ili da budu zaštićeni nekim drugim stepenom tajnosti, te da bi prilikom kvalifikacije krivičnog dela trebalo obratiti pažnju pored Krivičnog zakonika i na odredbe Ustava, kao i Zakona o tajnosti podataka i Zakon o predsedniku Republike.

Treba odrediti stepen tajnosti podataka do kojih se došlo neovlašćenim prisluškivanjem posebno kod činjenice da tajnim podacima do kojih se dolazi tokom prisluškivanja kako ovlašćenog, a posebno kod neovlašćenog, ne može da pristupi tek bilo ko, jer je tu krug vrlo uzan, navela je advokat.

Da bi neko službeno lice uopšte moglo da ima pravo na pristup tajnim podacima ono mora da ima sertifikat za pristup tajnim podacima, ističe Dobričanin Nikodinović.

Ona ukazuje da shodno Zakonu o tajnosti podataka, dobijanju sertifikata prethodi posebna bezbednosna provera tokom koje se proverava da li postoje određeni bezbednosni rizici i smetnje, odnosno da li je neko službeno lice pouzdano da mu se izda sertifikat za pristup tajnim podacima.

Samo predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade imaju pravo pristupa tajnim podacima bez posebnog sertifikata, dodala je ona.

Istim Zakonom propisani su uslovi i način korišćenja i čuvanja tajnih podataka, kao i kazne za kršenje tog propisa.

Dobričanin Nikodinović ukazuje da ukoliko ljudi zaduženi za bezbednost predsednika ili bilo kog drugog visokog državnog funkcionera, smatraju da se on ili njegov član porodice našao u okruženju koje je "bezbednosno interesantno", onda su dužni da postupe u skladu s obavezom kontraobaveštajne zaštite te funkcije.

Takođe, ako kojim slučajem, predsednik države obavi telefonski razgovor sa "bezbednosno interesantnim licem", oni koji su došli do tih podataka dužni su da ga na zakonom propisan način o tome obaveste.

Ako to znaju, a ne prijave, ili još gore, ako direktno i mimo zakona prisluškuju i prikupljaju podatke, onda je reč o zloupotrebi ovlašćenja i ozbiljnom krivičnom delu, zaključila je Dobričanin Nikodinović.

Krivičnim zakonikom je za krivično delo neovlašćeno prisluškivanje ili snimanje tuđeg razgovora posebnim uređajima zaprećena novčana kazna ili zatvorom od tri meseca do tri godine, a ukoliko je krivično delo učinilo službeno lice u vršenju službe, njemu preti kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Međutim, Dobričanin Nikodinović podseća i na kaznene odredbe propisane Zakonom o tajnosti podataka kojim su propisane znatno više kazne u zavisnosti od stepena tajnosti kompromitovanih podakata.

Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke s oznakom tajnosti "INTERNO" ili "POVERLJIVO", određene prema ovom zakonu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Ako je ovo delo iz učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti "STROGO POVERLJIVO", kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, a ako je reč o podacima sa stepenom tajnosti "DRŽAVNA TAJNA", učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do 10 godina.

Ukoliko je ovo delo učinjeno iz koristoljublja ili radi objavljivanja ili korišćenja tajnih podataka u inostranstvu ili je izvršeno za vreme ratnog ili vanrednog stanja - učiniocu prete kazne od pet do čak 15 godina zatvora.

Prvi na meti Unutrašnje kontrole MUP-a prema pisanju Novosti, našli su se pripadnici Službe za specijalne istražne metode UKP-a.