Адвокат: Утврдити степен тајности прислушкиваних података

Нико не сме и не може да прислушкује председника Републике ни непосредно ни посредно, каже за Танјуг Добричанин Никодиновић коментаришући писање "Новости" да Сектор унутрашње контроле МУП-а спроводи сторго поверљиву, опсежну и детаљну истрагу о томе ко је, по чијем налогу и са којим циљем прислушкивао председника Александра Вучића.

Она је упозорила да подаци о којима председник, на пример, може водити разговоре са својим сарадницима, често могу да представљају државну тајну или да буду заштићени неким другим степеном тајности, те да би приликом квалификације кривичног дела требало обратити пажњу поред Кривичног законика и на одредбе Устава, као и Закона о тајности података и Закон о председнику Републике.

Треба одредити степен тајности података до којих се дошло неовлашћеним прислушкивањем посебно код чињенице да тајним подацима до којих се долази током прислушкивања како овлашћеног, а посебно код неовлашћеног, не може да приступи тек било ко, јер је ту круг врло узан, навела је адвокат.

Да би неко службено лице уопште могло да има право на приступ тајним подацима оно мора да има сертификат за приступ тајним подацима, истиче Добричанин Никодиновић.

Она указује да сходно Закону о тајности података, добијању сертификата prеthodi посебна безбедносна провера током које се проверава да ли постоје одређени безбедносни ризици и сметње, односно да ли је неко службено лице поуздано да му се изда сертификат за приступ тајним подацима.

Само председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе имају право приступа тајним подацима без посебног сертификата, додала је она.

Истим Законом прописани су услови и начин коришћења и чувања тајних података, као и казне за кршење тог прописа.

Добричанин Никодиновић указује да уколико људи задужени за безбедност председника или било ког другог високог државног функционера, сматрају да се он или његов члан породице нашао у окружењу које је "безбедносно интересантно", онда су дужни да поступе у складу с обавезом контраобавештајне заштите те функције.

Такође, ако којим случајем, председник државе обави телефонски разговор са "безбедносно интересантним лицем", они који су дошли до тих података дужни су да га на законом прописан начин о томе обавесте.

Ако то знају, а не пријаве, или још горе, ако директно и мимо закона прислушкују и прикупљају податке, онда је реч о злоупотреби овлашћења и озбиљном кривичном делу, закључила је Добричанин Никодиновић.

Кривичним закоником је за кривично дело неовлашћено прислушкивање или снимање туђег разговора посебним уређајима запрећена новчана казна или затвором од три месеца до три године, а уколико је кривично дело учинило службено лице у вршењу службе, њему прети казна од шест месеци до пет година затвора.

Међутим, Добричанин Никодиновић подсећа и на казнене одредбе прописане Законом о тајности података којим су прописане знатно више казне у зависности од степена тајности компромитованих подаката.

Ко неовлашћено непозваном лицу саопшти, преда или учини доступним податке или документа који су му поверени или до којих је на други начин дошао или прибавља податке или документа, а који представљају тајне податке с ознаком тајности "ИНТЕРНО" или "ПОВЕРЉИВО", одређене према овом закону, казниће се затвором од три месеца до три године.

Ако је ово дело из учињено у односу на податке означене степеном тајности "СТРОГО ПОВЕРЉИВО", казниће се затвором од шест месеци до пет година, а ако је реч о подацима са степеном тајности "ДРЖАВНА ТАЈНА", учинилац ће се казнити затвором од једне до 10 година.

Уколико је ово дело учињено из користољубља или ради објављивања или коришћења тајних података у иностранству или је извршено за време ратног или ванредног стања - учиниоцу прете казне од пет до чак 15 година затвора.

Први на мети Унутрашње контроле МУП-а према писању Новости, нашли су се припадници Службе за специјалне истражне методе УКП-а.