Za „Banatski Dvor” tri plana

podrazumeva i zajedničko angažovanje na proširenju skladišta gasa „Banatski Dvor”.

Za proširenje kapaciteta „Banatskog Dvora” razmatraju se, kako je rečeno novinarima, tri varijante, o kojima će u naredne dve nedelje razgovarati stručnjaci.

Bajatović je objasnio da bi, kad druga faza „Banatskog Dvora” bude završena, to moglo biti skladište od milijardu kubika gasa. On je precizirao da to skladište trenutno ima kapacitet od 450 miliona kubika.

– Ukupne investicije u „Banatski Dvor” zavise od modela koji bude odabran – rekao je Bajatović, ističući da je reč o projektnom finansiranju. – Ako je onaj koji predviđa kapacitet od milijardu kubika i rezervni kompresor, to je onda investicija reda veličine oko 70 miliona evra.

Na pitanje ko će doneti odluku o modelu, Bajatović je rekao akcionari, ali da mora da se saglasi Vlada Srbije.

– Gde god se donosi odluka o povećanju vrednosti, o udelu „Srbijagasa”, moramo da tražimo dozvolu Vlade – rekao je on.

Aksjutin je objasnio da su stručnjaci „Gasproma” pripremili tri scenarija, a da se oni razlikuju u količini i kapacitetu skladišta, ali i dnevnim maksimalnim količinama.

– Nakon detaljnog razmatranja svakog od ta tri scenarija biće poznato i više detalja – rekao je on, dodajući da rok za početak radova i njihova dinamika takođe zavise od modela koji na kraju bude izabran.

Aksjutin je dodao da se razmatra i kapacitet do dve milijarde kubika u „Banatskom Dvoru”, a koliko tačno, i na to će pitanje, kako je rekao, odgovoriti studije stručnjaka.

Bajatović je dodao da se nada da će to biti uspešan posao jer, kako je primetio, pretpostavke za to postoje, a dokaz je pre svega iskustvo u zajedničkom radu „Srbijagasa” i „Gasproma”.

– „Gasprom” kao najveća kompanija u toj oblasti ostaje strateški partner „Srbijagasa” i ne postoji nijedan razlog da to menjamo – naveo je on, i dodao da je rašnji sporazum o saradnji dve kompanije potpisan na osnovu prethodno potpisanog memoranduma o razumevanju. – U okviru tog zajedničkog posla mi ćemo se baviti i pitanjima perspektive i razvoja podzemog skladišta i transporta gasa, korišćenja gasa kao goriva i korišćenja prirodnog gasa i nizom drugih pitanja koji ulaze u sferu interesovanja obeju naših kompanija.

D. Ml.

Ne treba još jedno

Bajatović je dodao da trenutno nema potrebe za drugim skladištem gasa u Srbiji.

– Potrebe u komercijalnom smislu nema ako je skladište orijentisano na Srbiju – kazao je on. – Ako je regionalno orijentisano, za potrebe Bugarske, Rumunije, BiH, razmatraćemo i drugo skladište. Naša je ideja da sve radimo u strateškoj saradnji s „Gaspromom”, što ne isključuje saradnju i s drugim kompanije.