Više od dve trećine prigovora podnetih na rad banaka neosnovano
Građani Srbije rado se zadužuju kod banaka, a suma i broj kredita iz godine u godinu rastu. Za prvih osam meseci ove godine obaveze po kreditima prema bankama dostigle su 846,88 milijardi dinara. Jasno je da mnogi od njih te zajmove vraćaju lako, dok ih drugi otplaćuju s dosta muke.
Za ove potonje krive su male i neredovne plate, ali i sami klijenti. Naime, prilikom podizanja kredita bitno je što pre doći do novca, pa se neretko odredbe ugovora ne čitaju i potpis na papir olako stvalja. I većih problema nema dok se otplata odvija onako kako je klijent zamislio, a ne kako je potpisao po slovu ugovora. Tek kada kreditni teret postane pretežak traži se pomoć i krive banke da nešto nije kako treba.
O tome kako se klijenti odnose prema bankama govore podaci ankete koju je nedavno uradila Nacionalna organizacija potrošača Srbije.Čak dve trećine anketiranih saopštilo je da nije zadovoljno kvalitetom informacija koje dobijaju pri podizanju kredita. Ali, na pitanje da li su im pri potpisivanju ugovora bile jasne sve obaveze koje preuzimaju, kao i odredbe Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga 63 odsto je odgovorilo je negativno, a čak 42 procenta anketiranih reklo je da im to nije poznato. To je razlog, ukazuju u NOPS-u da bi banke morale da urade više kako bi klijenti bili detaljno obavešteni o svim obavezama koje na sebe preuzimaju.
Klijente banaka, osiguravajućih i lizing kompanija kod nas štiti Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Međutim, klijentima će on biti od slabe pomoći ukoliko ne znaju koja su im prava i ne pročitaju ugovor koji im banka nudi. Da bi sami sebi mogli da pomognu trebalo bi da pitaju o svim kaluzulama koje im nisu jasne ili oko kojih imaju nedoumice. Tada će precizno znati kakve obaveze preuzimaju i moći da odluče da li da odustanu od kredita ili da prihate ponuđeno.
Dakle, pre nego što je sve poptuno jasno ne treba potpisivati ugovor. Međutim, pokazalo se da kod nas klijenti radije protestuju ispred Vlade, Narodne banke Srbije, ili banaka nego što čitaju ugovor. To potvrđuje i to što se veoma retko javljaju Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga Srbije. U prvom tromesečju ove godine Centru se za pomoć obratilo samo 196 korisnika, a 176 postupaka po pritužbama je okončano. Od toga su samo u 28,4 odsto slučajeva pritužbe bile osnovane, dok je 71,6 odsto žalbi bilo neosnovano.
Građani ažurniji od privrede
Preuzete obaveze građani ispunjavaju ažurnije od privrede. Krajem avgusta u docnji je bilo 5,8 odsto njih, kod velike privrede 12,3 procenata, a kod preduzetnika 13,4 odsto, dok ukupno kašnjenje iznosi 9,9 odsto. Ali građani su u povoljnijoj situaciji jer se njima docnja računa ako 60 dana ne izmire obaveze, dok je za privrednike taj rok mnogo kraći - samo 15 dana.
Koja je preproruka klijentima i kako ih naterati da pročitaju ugovore, a da bi sami sebi pomogli, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Milojko Arsić kaže:
"Banke bi trebali da u ugovore unesu klauzulu o tome da klijent mora da potpiše da je pročitao ugovor. To bi ih klijente verovatno naterelo da to i učine i samim tim više upoznaju s obavezama koje preuzimaju na sebe. Ne može se očekivati da banke ugovore objavljuju na sajtu jer su oni poslovna tajna između banaka, ali ne i između banke i klijenta. Svako ko potpisuje ugovor preuzima obaveze i klijenti toga moraju da budu svesni."
Za klijente koji razmišljaju o kreditu i tek treba da pročitaju ugovor savet je da se obaveste o obavezama koje preuzimaju. Ukoliko ne znaju mnog o ovoj temi i nemaju pouzdanu osobu da pitaju, savet je i da gledaju reklamne poruke. Jedna od banaka ovih dana obaveštava klijente koliko će se novca za uzeti kredit vratiti. Druga pak, kao pogodnost, nudi to što su svi troškovi sabrani u osnovnu kamatu i nema provizija. Sigurno je da je pri uzimanju kredita lakše onima koji to čine drugi ili treći put jer su već dosta naučili o eventualnim zamkama koje ih čekaju. Ipak, oprezni treba da budu svi, a poslebno oni koji kredit podižu prvi put.
D.Vujošević
