Више од две трећине приговора поднетих на рад банака неосновано

За ове потоње криве су мале и нередовне плате, али и сами клијенти. Наиме, приликом подизања кредита битно је што пре доћи до новца, па се неретко одредбе уговора не читају и потпис на папир олако стваља. И већих проблема нема док се отплата одвија онако како је клијент замислио, а не како је потписао по слову уговора. Тек када кредитни терет постане претежак тражи се помоћ и криве банке да нешто није како треба.

О томе како се клијенти односе према банкама говоре подаци анкете коју је недавно урадила Национална организација потрошача Србије.Чак две трећине анкетираних саопштило је да није задовољно квалитетом информација које добијају при подизању кредита. Али, на питање да ли су им при потписивању уговора биле јасне све обавезе које преузимају, као и одредбе Закона о заштити корисника финансијских услуга 63 одсто је одговорило је негативно, а чак 42 процента анкетираних рекло је да им то није познато. То је разлог, указују у НОПС-у да би банке морале да ураде више како би клијенти били детаљно обавештени о свим обавезама које на себе преузимају.

Клијенте банака, осигуравајућих и лизинг компанија код нас штити Закон о заштити корисника финансијских услуга. Међутим, клијентима ће он бити од слабе помоћи уколико не знају која су им права и не прочитају уговор који им банка нуди. Да би сами себи могли да помогну требало би да питају о свим калузулама које им нису јасне или око којих имају недоумице. Тада ће прецизно знати какве обавезе преузимају и моћи да одлуче да ли да одустану од кредита или да прихате понуђено.

Дакле, пре него што је све поптуно јасно не треба потписивати уговор. Међутим, показало се да код нас клијенти радије протестују испред Владе, Народне банке Србије, или банака него што читају уговор. То потврђује и то што се веома ретко јављају Центру за заштиту корисника финансијских услуга Србије. У првом тромесечју ове године Центру се за помоћ обратило само 196 корисника, а 176 поступака по притужбама је окончано. Од тога су само у 28,4 одсто случајева притужбе биле основане, док је 71,6 одсто жалби било неосновано.

Грађани ажурнији од привреде

Преузете обавезе грађани испуњавају ажурније од привреде. Крајем августа у доцњи је било 5,8 одсто њих, код велике привреде 12,3 процената, а код предузетника 13,4 одсто, док укупно кашњење износи 9,9 одсто. Али грађани су у повољнијој ситуацији јер се њима доцња рачуна ако 60 дана не измире обавезе, док је за привреднике тај рок много краћи - само 15 дана. 

Која је препрорука клијентима и како их натерати да прочитају уговоре, а да би сами себи помогли, професор на Економском факултету у Београду др Милојко Арсић каже:

"Банке би требали да у уговоре унесу клаузулу о томе да клијент мора да потпише да је прочитао уговор. То би их клијенте вероватно натерело да то и учине и самим тим више упознају с обавезама које преузимају на себе. Не може се очекивати да банке уговоре објављују на сајту јер су они пословна тајна између банака, али не и између банке и клијента. Свако ко потписује уговор преузима обавезе и клијенти тога морају да буду свесни."

За клијенте који размишљају о кредиту и тек треба да прочитају уговор савет је да се обавесте о обавезама које преузимају. Уколико не знају мног о овој теми и немају поуздану особу да питају, савет је и да гледају рекламне поруке. Једна од банака ових дана обавештава клијенте колико ће се новца за узети кредит вратити. Друга пак, као погодност, нуди то што су сви трошкови сабрани у основну камату и нема провизија. Сигурно је да је при узимању кредита лакше онима који то чине други или трећи пут јер су већ доста научили о евентуалним замкама које их чекају. Ипак, опрезни треба да буду сви, а послебно они који кредит подижу први пут.

Д.Вујошевић