U sredu stiže 5.000 dinara za sve penzionere

bez obzira na visinu čeka.

Za isplatu jednokratne pomoći penzionerima iz budžeta će biti izdvojeno više od osam milijardi dinara. No, penzioneri od Nove godine mogu računati i na povećanje penzije od 1,5 odsto. To znači da će penzioner s prosečnim čekom od 23.456 dinara od Nove godine imati u novčaniku 351 dinar, više odnosno njegova penzija iznosiće 23.807 dinara. Da će povećanja od 1,5 odsto od početka naredne godine biti potvrđuje i projekcija budžeta za 2017. godinu, po kojoj se ukupni efekti povećanja penzija procenjuju na 7,5 milijardi dinara. Toliko povećanje je u skladu s dogovorom sa MMF-om, koji je prvo bio izričito protiv povećanja penzija tokom naredne godine, da bi na kraju, zbog dobrih ekonomskih rezultata koje Srbija beleži, pristao na jednokratnu pomoć penzionerima i povećanje penzija od prvog meseca naredne godine.

Valja podsetiti na to da je finansijskom strategijom planirano da penzije tri godine budu zamrznute”, odnosno da se ne povećavaju, da bi se postigle zacrtane finansijske uštede. No, i pored toga, penzije su i ove godine porasle 1,25 odsto, a sada će penzioneri dobiti i jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, pa će samim tim primanja koja su dobili u 2016. godini biti znatno veća od prvobitno planiranih.  Penzionerska udruženja nisu zadovoljna ni ovogodišnjim povećanjem niti onim najavljenim za narednu godinu jer smatraju da su ona daleko manja od onoga što im je Zakonom o privremenom umanjenju penzija, koji je stupio na snagu novembra 2014. godine, od osnovne penzije oduzeto. Tim zakonom je svim penzionerima penzija veća od 25.000 dinara umanjena 22 odnosno 25 odsto, ali je u realnosti značio umanjenje prinadležnosti za oko 700.000 najstarijih, dok je više od milion penzionera zadržalo postojeće penzije i nije imalo umanjenja. Na taj način su zaštićeni oni s najnižim primanjima, a „ceh” su platili penzioneri čiji su čekovi bili veći od 25.000 dinara, koliko je država procenila da je prag ispod kojeg se ne bi moglo preživljavati.

Delegacija MMF-a, koja je prošlog meseca bila u Srbiji u okviru šeste revizije aražmana „iz predostrožnosti”, nije se rado složila s namerom srpskih vlasti da povećaju penzije u 2017. godini i da do kraja ove isplate jednokratnu pomoć. Zauzimali su stanovište da je rano za povećanje penzija, a isti stav imao je i Fiskalni savet Srbije. Na kraju su argumenti srpske strane bili toliko jaki da je MMF – a to sredinom narednog meseca treba da potvrdi i Bord njegovih direktora – popustio i dozvolio.

LJ. Malešević

Novac za egzistencijalne potrebe

Po oceni ekonomiste Mlađana Kovačevića, ne bi trebalo postavljati pitanje da li bi prilikom povećanja svi trebalo da dobiju pođednako jer je onima koji imaju najviše penzije prilikom umanjenja najviše i oduzeto.

– Tako bi se bar delimično izjednačili – kaže Kovačević. – To povećanje i pomoć neće ni delimično pokriti povećanje cena troškova života jer oni taj novac neće potrošiti za putovanje u beli svet avionom, već za egzistencijalne potrebe kao što su hrana, struja, stan... Penzioneri s najnižim primanjima su poslednji put dobili veće čekove, iako im oni pre toga nisu ni bili smanjeni.