U Srbiji dve trećine radnika hronično iscrpljeno

Sindrom “izgaranja” na poslu najviše pogađa Ruse – 72 odsto, Srbe – 66 odsto i Poljake – 62 odsto.

Ispitanici u Rusiji, Srbiji i Poljskoj lek za iscpljenost na poslu vide pre svega u adekvatnoj naknadi za prekovremeni rad u cilju sprečavanja stresa. Ujedno, čak 57 odsto Srba uvereno je da nešto nije u redu sa današnjim poslovnim okruženjom smatrajući da upravo ono izaziva iscrpljenost na poslu.

Sociolog dr Nada Novaković, stručni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu,  objašnjava za “Dnevnik” da su radnici Srbije umorni i iscrpljeni zbog brojnih razloga.

- Na jednoj strani su sistemski faktori, priroda kapitalističkog sistema ovde uspostavljenog koji je radnike materijalno, socijalno i kulturno degradirao i bacio na margine društva. Potom je usledio proces privatizacije društvene svojine koji je masovno radnike ostavljao bez posla. Na kraju je stiglo i fleksibilno radno zakonodavstvo kojim je legalizovan odnos kapitalista i najamnih radnika ali u korist interesa kapitala - kaže Nada Novaković.- Ukratko rečeno, radnicima je pripala neizvesna sadašnjost i budućnost i na to nemaju gotovo nikakav uticaj. Postali su masovni gubitnici tranzicije, privatizacije, posla, zarada i svega što im pripada iz radnog odnosa.

Neizvesnost oko ostajanja na poslu, neredovne i niske zarade, nepredvidivi uslovi rada i van kontrole radnika, nametnut ritam rada, normi i dnevnih, nedeljnih i godišnjih odmora , po mišljenju Nade Novaković , su neki od faktora koji doprinose iscrpljenosti radnika.

- Niske zarade su takođe uzrok što se radnik bori da ostane na poslu, jer ako i to izgubi onda je u još težoj situaciji. Ugrožava i sebe i porodicu. Pored toga, radnik je prinuđen i na dodatne poslove, što ga čini još umornijim i depresivnijim. Sve to odražava se i na njegovo ponašanje na poslu i u porodici. Nesigurnost prihoda ga primorava da trpi sve oblike zlostavljanja na poslu, a svestan je da je takav rad samo ponuda, ropski rad, koji je daleko od onog u kojem se dokazuje on kao potpuna i kreativna ličnost – ističe Nada Novaković.

Na pitanje kako objasniti da veliki procenat radnika u Nemačkoj i Francuskoj takođe ističe veliku iscprljenost na poslu i da li to znači da su naši radnici spremni da neumorno rade bez obzira koliko su plaćeni, naša sagovornica odgovara da  srpski radnici ne rade neumorno bez obzira na platu zbog visoke radne etike, požrtvovanosti ili opšte kulture već zato što su na to prinuđeni.

- Surova kapitalistička eksploatacija odavno je na delu, a novo radno zakonodvstvo i ekonomska politika je dodatno podstiču. Niske i neredovne zarade, neizvestan posao, neplaćeni prekovremeni rad, rad praznicima i noću sve su zastupljeniji u Srbiji. Ovo narušava fizičko i psihičko zdravlje radnika, a dodatno briše granicu između rada i nerada. Zbog toga trpi i porodica, za koju radnik ima sve manje vremena- ocenila je Nada Novaković.- Za izdržavanje porodice radnik mora da se bori dodatnim radom, što je često nedovoljno za beg iz zone siromaštva. Prema zvaničnim statističkim podacima svaki treći građanin ne može da pokrije egzistencijalne potrebe porodice, a još toliko to čini uz velike napore. Stoga radnici idu bolesni, zabrinuti i premoreni na posao, a tamo ih čeka moćni poslodavac i njegova neumoljiva želja da što više uveća profit. To je u prirodi kapitaliste kao takvog, a tek su na drugom mestu njegove lične osobine.

Hronična iscrpljenost na poslu je samo jedna strana loših uslova života i rada srpskih radnika , ukazuje naša sagovornica, dodajući da se u njoj oslikvaju sve nevolje na koje nailazi zaposleni od dolaska na posao, obavljanja sve neizvesnijeg i nesigurnijeg rada do toga da li će primljenom zaradom moći da obezbedi egzistenciju svoje porodice.

- Rad je temeljni oblik ljudske egzistencije koji je u savremenim uslovima ozbiljno doveden u pitanje. Postao je sve teže dostupan, radni odnos nesiguran, posao se sve teže zadržava, sve manje i neredovno plaća, a lako se gubi i pada u apsolutno i relativno siromaštvo. Strah od gubitka posla i zarada je jedan od najveći i pogubno utiče na identitet radnika i preživljavanje njegove porodice. Produktivnost rada ne zavisi samo od radnika, ali je njihova  hronična iscrpljenost nepovoljan faktor za rast produktivnosti i preduzeća. Samo zdrav, dobro plaćen radnik koji ima uslove profesionalnog i socijalnog napredovanja, s redovnom zaradom, osiguranom zdravstvenom i socijalnom zaštitom, sindikalno i pravno zaštićen, ima šanse da bude zadovoljan i produktivniji na poslu. Danas je to više nedostižni ideal nego stvarnost za većinu radnika u Srbiji – zaključuje Nada Novaković.

Ljubinka Malešević