U EPS-u ima oko 31.000 zaposlenih, koliki je višak?

ukazujući da to sad dolazi na naplatu, i to će trajati sve do 2018. godine. On je upozorio i da postoji opasnost da se gomilaju novi gubici i dugovi, što se dogodilo u godini iza nas. Petrović je izdvojio JP “Elektroprivreda Srbije” jer iva kompanija, po svojoj veličini može vrlo negativno da utiče na budžet, ali bi mogao i pozitivno, ukoliko bi dobro poslovao. Uslovi za to su: smanjenje broj zaposlenih, rešavanje problema slabe naplate, krađe struje i tehničkih gubitaka, reorganizacija kompanije, i na kraju utvrđivanje ekonomske cene struje.

Da u EPS-u ima viška radnika niko ne osporava, ali koliko i na kojim radnim mestima, veliko je pitanje. Ono što je izvesno je da nedostaju radnici u proizvodnji. Inače, u EPS-u ima oko 31.000 zaposlenih, a planirano je da svake godine iz kompanije dobrovoljno ode oko 1.000 zaposlenih. Do polovine oktobra prošle godine za dobrovoljni odlazak prijavilo se gotovo 2.000 zainteresovanih za stimulativnu otpremninu, koje se ne isplaćuju za napuštanje firme, već odlazak u penziju zaposlenih koji ispunjavaju bar jedan uslov za to.

Da je pred EPS-om mnogo posla - od efikasnijeg poslovanja do  smanjenja broja zaposlenih dobro je poznato, a prošlogodišnji rezultati, po rečima predsednika Nadzornog odbora EPS-a Branka Kovačevića, potvrđuju da se na tome i radi jer je za previh 10 meseci 2016. godine profit bio 16,6 milijardi dinara, proizvodnja uglja i struje bila je odlična, baš kao i naplata. On je rekao i da je, kako bi kompanija ostala konkurentna na tržištu, neophodno uvođenje inovativnih tehnologija, zapošljavanje mladih stručnjaka i nastavak izgradnje proizvodnih kapaciteta.

Prošle godine se, kako je rekao vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić, efikasnije poslovalo i ostvarene su značajne uštede, a ukupni poslovni rashodi od januara do oktobra 2016. godine bili su za 10 odsto manji od planiranih. Efikasnije su bile i elektrane EPS-a jer je do polovine decembra prošle godine proizvedeno više od 34,83 milijarde kilovat sati, a stepen naplate dostigao je 96,4 odsto. Po njegovim rečima, napravljen je paket stimulativnih otremnina za zaposlene, koji imaju najmanje 40 godina radnog staža, a njihovim odlaskom to javno preduzeće će do 2020. godine uštedeti više oko 100 miliona evra. Teret isplate stimulativnih otpremnina za dobrovoljni odlazak iz EPS-a, kako je rekao Grčić, neće pasti na teret građana Srbije, odnosno državni budžet, već će se isplaćivati isključivo iz sredstava EPS-a.

D. Mlađenović

Dug će se preliti i u državni budžet

RTB Bor, rekao je Pavle Petrović, primer je kako se stvaraju novi gubici i dugovi - ne plaća se struja i gas, pa se dug prvo preliva u EPS i JP “Srbijagas”, ali će se jednog dana preliti i u državni budžet. Petrović je rekao da se slaže s ocenom da su državna preduzeća rak rana srpske privrede i upozorava da je reč o firmama, koje ne samo da ne plaćaju komunalije, već ni poreze, ni potraživanja privatnog sektora, a i zadužuju se kod poslovnih banaka, pa ne uspevaju da servisiraju svoje obaveze i sve se to, na kraju prelije u budžet. On je naglasio da je to i nepravedno i neefikasno, jer se isisavaju sredstva iz privrede, koja bi mogla da se utroše na profitabilne aktivnosti.