U biznis se može krenuti i bez kredita

To dosta pomaže, ali ne rešava jedan od ključnih problema – početni kapital. Konkursa za strt-apove ima, ali ne mnogo. Kredit kod banaka nije lako dobiti jer sve one traže da klijent ima urednu kreditnu istoriju u prethodne dve godine. Početnici to nemaju, često nisu ni vlasnici odgovarajuće nekretnine na koju se može staviti hipoteka za obezbeđenje kredita. Do novca potrebnog za početak koji obećava mogu doći preko platforme „Investirajte u ideje”, koja je nedavno počela da radi kod nas. Njihov cilj je da povežu one koji imaju ideje, znanje i iskustvo s partnerima koji imaju novac i traže odgovarajuću biznis-ideju te da zajedno započnu posao.

Taj način ulaganja nije alternativa kreditu već predstavlja podelu rizika i dobiti u zajedničkom poduhvatu. Kako to funkcioniše, pokazuje jedna od ponuda s platforme. Društvance od 15 poznanika sakupilo je 350.000 evra i traži partnera za podizanje voćnjaka. Očekivana prosečna zarada je 100.000 evra. Takav način finansiranja u razvijenim zemljama funkcioniše već godinama. Oni koji se pojave s parama postaju suvlasnici kompanije koja se osniva. Kada se budući poslovni partneri nađu preko platforme, prvo razgovaraju o budućem biznis-poduhvatu. Ukoliko nađu zajednički jezik i odluče da pokrenu posao, potpisuju ugovor. Taj papir se zatim overava kod Agencije za privredne registre i formira se zajedničko preduzeće ili radnja. Tako se obezbeđuje partnerstvo, suvlansištvo, ali i radno mesto u zajedničkoj kompaniji.

Osnivač platforme Nebojša Kujović kaže da je to jedan od načina da se ljudi ohrabre da se uključe u pokretanje biznisa. Ljudi sami, čak i kad imaju novac, nisu spremni da uđu u posao. Nemaju iskustva, a često ni ideje, a ako se povežu s drugima koji žele da postanu biznismeni, mogu zajednički naći i dobru ideju i deo pozitivnog poslovnog ambijenta stvoriti sami. Na uključivanje u realizaciju novih biznis-ideja na platformu za investiranje ne treba da se jave samo zainteresovani ulagači koji bi da plasiraju nekoliko desetina hiljada evra. Oni koji su spremni da ulože manje sume takođe mogu naći partnere. Pojedine grupe mogu zajednički uložiti u novu fabriku ili plantažu, a nekoliko ljudi može zajednički otvoriti zanatsku radnju ili početi sličan manji biznis.

Još bez donacija

Pomenuti načini ulaganja, odnosno sklapanja finansijske konstrukcije, u svetu su već odavno poznati. Međutim, sem povezivanja onih koji znaju s onima koji imaju, tu je i još jedna kategorija – donacije. Pojedinci deo novca poklanjaju za pretvaranje dobre ideje u praksu i tako pomažu ljudima kojima je to potrebno i žele da zarade da započnu posao i stanu na svoje noge. Kod nas za sada neće biti donatora, ali organizatori ne isključuju da ubuduće zaživi i taj vid saradnje.

Kamate na štednju u Srbiji su na nikad nižem nivou. Devizna štednja u Srbiji je prešla devet milijardi evra. Novca za ulaganje u biznis ima. Međutim, oni koji bi mogli da odvoje nekoliko hiljada ili nekoliko stotina  evra za takav aranžman još su nepoverljivi. Tek kada nekoliko poduhvata u takvim aranžmanima uspe, i interesovanje će biti veće.

D. Vujošević