U 1.000 sela Srbije nema trgovinskih radnji

Predstavnici Ministarstva trgovine razgovaraju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o mogućnosti da se obezbede sredstva iz kredita za opstanak malih prodavnica u selima Srbije.



Nacrtom zakona definisano je da Vlada Srbije može odrediti podsticajne mere, a specijalni savetnik ministra trgovine Vladimir Matović rekao je da je teško naći kreditne linije za tu vrstu podsticaja.



Zato se, kaže, o podršci podsticajima malim prodavnicama vode razgovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.



Tokom javne rasprave u PKS, predstavnici sektora trgovine upozorili su na značaj uvođenja obaveze stavljanja bar koda na sve proizvode.



Kako se novi zakon donosi posle devet godina važenja starog, u Nacrtu su regulisani i novi načini elektronske i trgovine na daljinu. 



U predloženom zakonu se određuje da se deklaracija proizvoda mora na "jasan, lako uočljiv i čitljiv način" učiniti dostupnom na srpskom jeziku.



Cene će i dalje biti isticane u dinarima osim u trgovini u sektoru turizma kada se posluje sa inostranstvom kao i elektronskoj trgovini softverom i digitalnim proizvodima, kada se izvozi IT tehnologija.



Elektronska trgovina ka Srbiji, kako je predloženo, moraće da ima opcionu valutu - pa će potrošač moći da bira koju cenu želi da vidi. 



U sektoru trgovine radi 19 odsto zaposlenih u Srbiji, a trgovina ostvaruje 10 odsto BDP- a, rečeno je na skupu.



Jedan od tema "na okruglom stolu" koju su trgovci pokrenuli je i pojam "nepoštene trggovačke prakse" koji se po prvi put nalazi u predloženom zakonu, a za koju privrednici kažu da je potrebno da se dodatno pojasni ili izostavi. 



Nacrtom zakona "nepoštena trgovačka praksa" definiše se kao "postupanje suprotno načelu savesnosti i poštenja" kojim se, rekli su trgovci, neopravdano i nesrazmerno prenosi rizik poslovanja na druge učesnike u lancu snabdevanja.