У 1.000 села Србије нема трговинских радњи

Представници Министарства трговине разговарају са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) о могућности да се обезбеде средства из кредита за опстанак малих продавница у селима Србије.



Нацртом закона дефинисано је да Влада Србије може одредити подстицајне мере, а специјални саветник министра трговине Владимир Матовић рекао је да је тешко наћи кредитне линије за ту врсту подстицаја.



Зато се, каже, о подршци подстицајима малим продавницама воде разговори са Европском банком за обнову и развој.



Током јавне расправе у ПКС, представници сектора трговине упозорили су на значај увођења обавезе стављања бар кода на све производе.



Како се нови закон доноси после девет година важења старог, у Нацрту су регулисани и нови начини електронске и трговине на даљину. 



У предложеном закону се одређује да се декларација производа мора на "јасан, лако уочљив и читљив начин" учинити доступном на српском језику.



Цене ће и даље бити истицане у динарима осим у трговини у сектору туризма када се послује са иностранством као и електронској трговини софтвером и дигиталним производима, када се извози ИТ технологија.



Електронска трговина ка Србији, како је предложено, мораће да има опциону валуту - па ће потрошач моћи да бира коју цену жели да види. 



У сектору трговине ради 19 одсто запослених у Србији, а трговина остварује 10 одсто БДП- а, речено је на скупу.



Један од тема "на округлом столу" коју су трговци покренули је и појам "непоштене trggovačkе праксе" који се по први пут налази у предложеном закону, а за коју привредници кажу да је потребно да се додатно појасни или изостави. 



Нацртом закона "непоштена трговачка пракса" дефинише се као "поступање супротно начелу савесности и поштења" којим се, рекли су трговци, неоправдано и несразмерно преноси ризик пословања на друге учеснике у ланцу снабдевања.