Šverceri obrnu deset milijardi evra

On je, ilustrujući koliko je stanje alarmantno, naveo da u Srbiji oko 200.000 potencijalnih poresekih obveznika posluje u sivoj zoni.

– U Srbiji posluje oko 470.000 registrovanih obveznika, a procene NALED-a su da ih je oko 30 odsto u sivoj zoni – naveo je Đinović na konferenciji u organizaciji Fondacije „Konrad Adenauer” i Biznis-info grupe. – To znači da Poreska uprava mora da kontroliše njih više od 600.000.

Za toliki broj obveznika, dodao je, nedostaju inspektori, i na terenu i u kancelariji.

S druge strane, osim represije, Đinović je poručio da je veoma važno podizanje društvene svesti o tome da bi trebalo učestvovati u suzbijanju sive ekonomije. Objasnio je da, ako građani nemaju svest o sivoj ekonomiji, ne može da čudi ni što nema dovoljno puteva, niti vrtića „pa se ljutimo zašto čekamo po nekoliko godina da bi dete krenulo u vrtić”.

Đinović je naglasio da je Poresku upravu Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji obavezao na to da aktivno učestvuje u borbi protiv sive ekonomije, koja će se, po njegovim rečima, intenzivirati kad i Zakon o inspekcijskom nadzoru u punom obimu stupi na snagu krajem ovog meseca.

Vlasnik konfekcije „Modus” Milan Knežević poručio je  da se privreda slaže i da se legalizuje siva ekonomija, ali je problem crno tržište.

– Evo, mi predlažemo da se legalizuje siva ekonomija jer to su pravna lica koja su registrovana a deo poslova odrade na crno – rekao je Knežević. – Mi imamo veći problem s crnim tržištem, koje je kriminal, a ima deset milijardi evra godišnjeg prometa.

Ako ima volje, dodao je, crna zona može da se ukine za deset dana, ali se on se ne slaže s tezom da samo Poreska uprava može biti nosilac borbe protiv crnog tržišta jer, kako je naveo, postoje četiri tačke na kojima crna zona mora da se suzbija. Najpre, adresa je Uprava carina jer ta roba ulazi u zemlju. Zatim, moraju se zatvoriti tržnice gde se na zelenim pijacama obavlja promet robama koje ne zahtevaju tehničke uslove, a zatim tu je i materijalno razduženje robe. Knežević je, ilustrujući koliko je stanje u privredi loše, naveo da su podaci takvi da ima 27.000 firmi koje nemaju nijednog zaposlenog, da je i njegova firma u poslednjih nekoliko godina spala s 258 zaposlenih na 86.

D. U.

Plan da se sprovodi

– Prvi oslonac u smanjenju sive ekonomije i nelegalnog poslovanja trebalo bi da bude suzbijanje svih njenih pojavnih oblika, ali bi cilju doprineli i podsticaji i olakšanje poslovanja za one koji bi da rade legalno – izjavila je  pravna savetnica za odnose s privredom u NALED-u Dragana Ilić.

Podsetila je na Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji je Vlada usvojila krajem prošle godine, navodeći da je on početak sistematske borbe u suzbijanju sive ekonomije te da je jedan od ciljeva da se siva ekonomija za pet godina spusti na nivo od 26,7 odsto. Nacionalni program sadrži i Akcioni plan, koji je, kako je navela, najvažniji, a očekuje se da država krene i da implemenira mere.