Шверцери обрну десет милијарди евра

Он је, илуструјући колико је стање алармантно, навео да у Србији око 200.000 потенцијалних поресеких обвезника послује у сивој зони.

– У Србији послује око 470.000 регистрованих обвезника, а процене НАЛЕД-а су да их је око 30 одсто у сивој зони – навео је Ђиновић на конференцији у организацији Фондације „Конрад Аденауер” и Бизнис-инфо групе. – То значи да Пореска управа мора да контролише њих више од 600.000.

За толики број обвезника, додао је, недостају инспектори, и на терену и у канцеларији.

С друге стране, осим репресије, Ђиновић је поручио да је веома важно подизање друштвене свести о томе да би требало учествовати у сузбијању сиве економије. Објаснио је да, ако грађани немају свест о сивој економији, не може да чуди ни што нема довољно путева, нити вртића „па се љутимо зашто чекамо по неколико година да би дете кренуло у вртић”.

Ђиновић је нагласио да је Пореску управу Закон о пореском поступку и пореској администрацији обавезао на то да активно учествује у борби против сиве економије, која ће се, по његовим речима, интензивирати кад и Закон о инспекцијском надзору у пуном обиму ступи на снагу крајем овог месеца.

Власник конфекције „Модус” Милан Кнежевић поручио је  да се привреда слаже и да се легализује сива економија, али је проблем црно тржиште.

– Ево, ми предлажемо да се легализује сива економија јер то су правна лица која су регистрована а део послова одраде на црно – рекао је Кнежевић. – Ми имамо већи проблем с црним тржиштем, које је криминал, а има десет милијарди евра годишњег промета.

Ако има воље, додао је, црна зона може да се укине за десет дана, али се он се не слаже с тезом да само Пореска управа може бити носилац борбе против црног тржишта јер, како је навео, постоје четири тачке на којима црна зона мора да се сузбија. Најпре, адреса је Управа царина јер та роба улази у земљу. Затим, морају се затворити тржнице где се на зеленим пијацама обавља промет робама које не захтевају техничке услове, а затим ту је и материјално раздужење робе. Кнежевић је, илуструјући колико је стање у привреди лоше, навео да су подаци такви да има 27.000 фирми које немају ниједног запосленог, да је и његова фирма у последњих неколико година спала с 258 запослених на 86.

Д. У.

План да се спроводи

– Први ослонац у смањењу сиве економије и нелегалног пословања требало би да буде сузбијање свих њених појавних облика, али би циљу допринели и подстицаји и олакшање пословања за оне који би да раде легално – изјавила је  правна саветница за односе с привредом у НАЛЕД-у Драгана Илић.

Подсетила је на Национални програм за сузбијање сиве економије, који је Влада усвојила крајем прошле године, наводећи да је он почетак систематске борбе у сузбијању сиве економије те да је један од циљева да се сива економија за пет година спусти на ниво од 26,7 одсто. Национални програм садржи и Акциони план, који је, како је навела, најважнији, а очекује се да држава крене и да имплеменира мере.