Сваке године штедња порасте пола милијарде евра

Подаци НБС говоре да из године у годину штедња расте за по пола милијарде евра, па се намеће питање откуд грађанима Србије толики новац. Посебно зато што је познато да у нашој земљи, у трци зарада и трошкова из потрошачке корпе ово потоње увек однесе победу. 

О томе Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије каже:

 

- Има у том расту свега - и дознака од пријатеља и рођака који раде у иностранству, новца извађеног из сламарица. Штедњу су у банке вратиле атрактивне камате, које су банке давале пре неколико година, али и поверење. Грађани штеде кад могу и за црне дане. Очекујем да ће се у наредном периоду повећати  поверење у домаћу валуту и више штедети у динарима. Ту су камате још увек високе, а нема пореза од 15 одсто, који се плаћа на принос на депозите у еврима. Уколико се то не промени, мислим да ће домаћа валута за домаће штедише бити све занимљивија.

 

Грубишић објашњава и да је штедња порасла јер домаћи мали улагачи и немају алтернативу. Као друга опција у понуди су животна осигурања и приватни пензиони фондови, што јесте добро решење, али на дуге стазе од деценије и више, а домаће штедише желе да остваре приход, али уз краће рокове, па је штедња, за сада, готово једина опција. Истина, грађани могу да купују и државне обвезнице где су приноси већи од камата на штедњу, али  то иде преко брокера, па је компликовано. Алтернатива су инвестициони фондови али они су слабо доносили приход откако је почела глобална криза .

 

Сигурно је да би штедња још брже расла да су плате запослених у Србији веће. Свакако да је један од  кључних чинилаца да се донесе одлука да се штеди чак и када се објективно нема је то што грађани постају све више свесни да држава не стоји иза њих ако се нађу у невољи. У случају да, рецимо, остану без посла, а немају бар нешто новца да им се нађе, једино што могу да очекују је да им судски извршитељ закуцана врата да наплати рачуне, рате кредита узетог раније... 

 

И док се некада говорило да највише штеде старији да би унуцима приуштили бољи живот, студије, путовања... данас често баке и деке од својих пензија издржавају и децу и унуке. Ипак, међу клијентелом која данас штеди  најбројнији си они стари око 40 година, а  у просеку грађани Србије месечно на штедњу оставе 4.000 динара. По свему судећи криза и транзиција промениле су навике - шпарају се беле паре за црне дане.

Д. Вујошевић

 

На динаре камата пет одсто годишње

У Србији се на депозитима у еврима већ неколико година слабо зарађује. Камате су испод један одсто, а на штедњу по виђењу банке, углавном, и не дају камату. Што се тиче штедње у динарима, већина банака обрачунава камату од  пет одсто годишње.