Stručna praksa već postoji u hiljadu preduzeća

državi nema dovoljno kadrova potrebnih novim investitorima. Naime, na evidenciji nezaposlenih gotovo trećina prijavljenih nema nikakvu kvalifikaciju, a ogroman je broj onih koji poseduju kvalifikaciju koja više nikom nije potrebna.

Privredna komora Srbije zbog toga intenzivno radi na unapređenju obrazovnih institucija i poslovne zajednice jer je to pitanje opstanka, kako obrazovanja, tako i razvoja i jačanja konkurentnosti privrede, kao i efikasnog uključivanja na tržište Evropske unije.

Privredna komora Srbije je u kontaktu s oko 700 preduzeća u Srbiji, koja su spremna da predlože potrebne obrazovne profile i daju svoje mišljenje o uvođenju dualnog obrazovanja u školski sistem Srbije, koje podrazumeva učenje u školama i stručnu praksu i angažovanje u kompanijama.

– Posebno je važna promocija i novo definisanje profila u srednjem stručnom obrazovanju – objašnjava predsednik PKS-a Marko Čadež.

– Neke firme traže kvalifikovanu radnu snagu, na primer stolara i tapetara, a tih zanimanja nema dovoljno na tržištu i preduzeća ne mogu da šire poslovanje. Predložićemo potrebne izmene i dopune zakonskih propisa da bi ta oblast, kao i institut stručne prakse, bili sistemski uređeni.

Po njegovim rečima, postoji oko 1.000 privrednih subjekta u Srbiji koji već imaju stručnu praksu. Kao pozitivne pilotprojekte, Čadež navodi

one sprovedene s nemačkim partnerima, kao i one koji će se realizovati uz saradnju

s Privrednom komorom Austrije.

– Prvi profili su bili iz sektora proizvodnje, a slede u sektoru uslužnih delatnosti. Većina profila postoji u našim školama, ali nisu povezani s tržištem rada – zaključuje Čadež.

Ministar prosvete Srđan Verbić ističe da je poverenje najvažnija spona između obrazovanja i tržišta radne snage pa je zbog toga potrebno da u škole „ulaze” kompanije koje imaju dugoročne planove i koje žele da unaprede obrazovanje i školu kao celinu, a ne samo određene obrazovne kadrove.

– Treba da brinu i za nastavnike, i za đake, i za lokalnu sredinu – smatra Verbić. – Javno-privatno partnerstvo ključ je za premošćavanje jaza. Đaci nemaju dovoljno prakse i ne mogu da izađu iz škole dovoljno vešti ako ne unapredimo kvalitet stručne prakse, počev od stolara do budućih lekara. Primeri dobre prakse treba da budu vidljivi svima, naročito đacima, jer su oni ti koji su najracionalniji pri upisu. Ako budu imali dobre primere, bitno drugačije će donositi odluke.

LJ. Malešević

Dijalog nije lak

– Dijalog između škola i privrede voma je važan, ali nije lak niti jednostavan – upozorava šefica Odeljenja za obrazovanje austrijskog „Kultur kontakta” Monika Mot, dodajući da se fokus često stavlja samo na probleme, a ne na dobre primere saradnje. – U oblasti dualnog obrazovanja mora se poći od toga da u Srbiji ne postoji tako gusta mreža malih i srednjih preduzeća kao što je to slučaj u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj, što znači da će model morati da se prilagodi.