Srbija uskoro dobija novi zakon o zaštiti bilja
Sve dok u Evropi budemo držali primat u potrošnji pesticida i dok se ne donesu valjani zakoni, građanima Srbije niko neće moći da garantuje da kupuju i jedu zdravu hranu. Čak 70 odsto
poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji i dalje se tretira nedovoljno ispitanim pesticidima sumnjivog kvaliteta, a stalno se odlaže primena zakona koji predviđa kompletnu toksikološku dokumentaciju za pesticide, a koji je usvojen još 2009. godine.
Tim rečima se povremeno oglase predstavnici najvećih multinacionalnih kompanija za proizvodnju pesticida u Srbiji. Po njima, situacija na njivama i u voćnjacima je kritična, a tako će biti još četiri godine u kojima će sredstva za zaštitu bilja moći da se uvoze bez ograničenja.
Nadležni, s druge strane, opovrgavaju tvrdnje predstavnika multinacionalnih kompanija. U odgovorima na naša pitanja podvlače da je hrana tretirana pesticidima u Srbiji bezbedna te da se sastav tih sredstava kontroliše u skladu s propisima EU. U svakom slučaju, potpuno usklađen, nov zakon, dobićemo ove godine, rečeno nam je u Upravi Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za zaštitu bilja.
– Ministarstvo, odnosno Uprava, rade na daljem usaglašavanju nacionalnog zakonodavstva s onim u Evropskoj uniji u oblasti sredstava za zaštitu bilja. U tim aktivnostima planirano je usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja. Iako Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, usvojen 2009. godine, sadrži i neke od odredbi novih EU propisa (o ađuvantima, integralnom upravljanju štetnim organizmima, inspekciji mašina za primenu zaštitnih sredstava, obukama krajnjih korisnika, distributera i savetodavaca i vođenje evidencija), njegova harmonizacija s važećim EU zakonodavnim okvirom je i dalje samo delimična – rečeno nam je u Upravi, uz podsećanje na to da je usvajanje tog predloga zakona u Skupštini planirano za treći kvartal 2015. godine, što ne znači da se ne može desiti i ranije. Kako su nam objasnili, izmene i dopune tog zakona se odnose i na postupak registracije i na održivu primenu pesticida koja je osnova za proizvodnju bezbedne hrane, zaštitu zdravlja ljudi i zaštitu životne sredine.
Osvrćući se na tvrdnje pomenutog udruženja, to jest multinacionalnih kompanija, da se čak 70 odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji tretira hemijom sumnjivog kvaliteta, u Upravi napominju da su od stupanja na snagu Zakona o sredstvima za zaštitu bilja u junu 2009. godine, predstavnici stranih razvojno-istraživačkih kompanija preko svog udruženja SECPA vršili pritisak na Ministarstvo i ovlašćene institucije, kako dopisima, tako i putem sredstava javnog informisanja, i iznosili određene tvrdnje u vezi s registracijom i primenom sredstava za zaštitu bilja u našoj zemlji. Međutim, te tvrdnje ne odražavaju pravo stanje u toj oblasti i ne odgovaraju istini, naglašavaju u Upravi.
U Srbiji, u postupku registracije sredstava za zaštitu bilja, ne postoje različita pravila u zavisnosti od toga da li je proizvođač domaći ili strani. Propisana dokumentacija, koja se podnosi za registraciju, identična je za sve zainteresovane strane.
Postupak registracije sredstava za zaštitu bilja u Srbiji nije usklađen s postupkom registracije u zemljama članicama EU i na tome se intenzivno radi, zajedno sa svim zainteresovanim stranama, objašnjavaju nadležni.
S. Gluščević
Komšije idu u školu
Da bi ubuduće mogli da kupuju i upotrebljavaju zaštitna sredstva na svojim njivama, do jeseni će poljoprivrednici u Hrvatskoj morati da prođu obuku, polože ispit iz upotrebe pesticida i da dobiju sertifikat. Oni koji ne budu imali „diplomu“ u džepu, biće na meti Poljoprivredne inspekcije i rizikovaće da budu kažnjeni.