“Šnajder elektrik” predstavio softver za energetski efikasno upravljanje

Kako je rekla Ksenija Karić, direktorka “Šnajder elektrika” za Srbiju i Crnu Goru, Evropa posluje sa samo 12 posto digitalnog potencijala, a godišnje se gubi 30 posto resursa bog neefikasne proizvodnje. Istovremeno, svaka fabrika gubi 5-20 posto produktivnosti zbog prekida rada u uslovima pandemije. Zato je izuzetno važno na vreme se uključiti u promene koje nam nameće novo vreme, digitalizacija proizvodnje i opšti tehnološki napredak, a to se posebno odnosi na mala i srednja preduzeća, koja su nosioci svetske proizvodnje, a teško su pogođena pandemijom. Da je “Šnajder” na dobrom putu, kaže Karić, pokazuje i činjenica da je Svetski ekonomski forum istakao devet najpametnjih svetskih fabrika, označivši ih “svetionicima” koji osvetljavaju bladodati četvrte industijske revolucije, od čega je čak pet “Šnajderovih” pametnih fabrika: tri su označene kao “pametne, a dve “u razvoju”.

Spomenula sam da smo prošle godine imali par projekata, isporučivali smo opremu za kovid bolnice, ali to još nije implementirano, zbog brzine kojom su te bolnice morale da se transformišu i izgrade. Opremu smo isporučili i Kliničkom centru Vojvodine i tu radimo na implementaciji, a ozbiljno smo zagazili u implementaciju naših rešenja u Institutima u Sremskoj Kamenici, gde će se s jednog mesta upravljati celom bolnicom. Šnajder elektrik strateški je usmeren na održivost, pre svega primenom zelenog modela poslovanja, održavanjem energetske efikasnosti, smanjenjem emisije štetnih gasova, provećanjem proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

- Kad je u pitanju energetska efikasnost, proizvodimo softvere koji upravljaju solarnim panelima koji proizvode toplotnu energiju, ugrađenim na fasadama i krovovima zgrada. Opšti cilj je stvaranje kompletnog ekosistema kojim će se upravljati, tako da se maksimalno koristi čista energija i smanjuju štetni gasovi – rekao je Dragoljub Damljanović, direktor Razvojnog centra “Šnajder elektrika” u Novom Sadu. – Sve se više prelazi na električna vozila, što će doprineti na smanjenju štetnih gasova. S druge strane, vetrogeneratori i solarni paneli proizvode višak energije koji ne može da se skladišti. Zato potrošači električnih vozila dobijaju SMS s porukom da u to i to vreme mogu da napune automobile za male pare ili besplatno, kako bi se ta energija iskoristila. To su načini na koje ćemo u bliskoj budućnosti svi poslovati.

Govoreći o uticaju pandemije na rad i razvoj ove kompanije Damljanović je istakao da su u Evropi i svetu obezbeđeni ogromni fondovi, kako bi se restartovala ekonomija pogođena pandemijom.

Mala preduzeća mogu brže u transformaciju

Koronavirus je u velikoj meri uticao na proces digitalizacije, a mala preduzeća teško mogu da udđu u trku zbog pandemije.

- Mala preduzeća u svakoj privredi kreiraju oko 80 posto radnih mesta. Većina malih preduzeća prepoznala je prednost u brzini u digitalnoj transformaciji - kaže Ksenija Karić. - Oni lakše i brže mogu da se uključe, naročito ako i druge velike kompanije, poput “Šnajdera”, budu birale partnere upravo po ovom kriterijumu.

Mi planiramo do 2025. godine postanemo karbon-neutral, odnosno da prstanemo da koristimo fosilna goriva, a do 2030. da prestanemo da emitujemo ugljen-dioksid, a do 2050. obezbedimo net-zero supply ćain. Proglašeni smo prošle godine za firmu koja je najodrživija na svetu i možemo da pomognemo da se ta vizija i ostvari. Potpisali smo Pariski sporazum, ako ne uradimo to kako treba, nećemo imati šta da ostavimo deci – poručio je Damljanović.

I. Radoičić