Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Siromaštvo (ni)je tema za Davos

23.01.2016. 22:00 13:33
Piše:

Uoči skupa svetske ekonomske i poslovne elite u Davosu, na kojem je učestovalo 2.500 najuspešnijih poslovnih ljudi sveta i više od 40 šefova država i vlada, britanska nevladina organizacija “ Oksfam”

objavila je izveštaj prema kojem je koncentracija imovine sve izraženija, pa bi najbogatiji čija imovina je jednaka imovini polovine najsiromašnijih u svetu mogla statiti u običan autobus, dok je pre pet godina za to bio potreban prekookeanski avion.

U izveštaju “ Ekonomija u službi 1 odsto (bogataša)” podseća se da je Oksfam prošle godine predvideo da će 1 odsto bogataša imati isto kao ostatak sveta u 2016, ali da se to predviđanje obistinilo već 2015, odnosno godinu dana ranije. Kao podatak koji oslikava dramatično produbljivanje neravnopravnosti tokom prethodnih godina Oksfam je naveo da “62 osobe imaju istu imovinu kao i najsiromašnija polovina čovečanstva”, dok ih je pre pet godina bilo 388.

Imovina najsiromašnije polovine čovečanstva, odnosno 3,6 milijardi ljudi, od 2010.godine je smanjena za hiljadu milijardi ili za 41 odsto uprkos porastu svetskog stanovništva za 400 miliona osoba u tom periodu. Imovina 62 najbogatije osobe u tom periodu je porasla za više od 500 milijardi dolara i sada je 1.760 milijardi. Od 62 najbogatije osobe samo je 9 žena.



Da bi se stalo na put takvom rastu neravnopravnosti Oksfam poziva vlade, preduzeća i ekonomsku elitu koja je bila u Davosu da se angažuje na okončanju doba “poreskih rajeva koji potrhanjuju neravnopravnost u svetu i sprečavaju stotine miliona osoba da izađu iz siromaštva”.

Mada je u Srbiji svaki deveti stanovnik siromašan, a još trećina njih je na pragu siromaštva, ipak naš prosečan građanin po bogatstvu pripada u prvih 16 odsto svetske populacije.

Paradoksalno, prosečna srpska plata od 361 evra svrstava tog prosečnog građanina Srbije u prvu petinu svetske populacije po bogatstvu, što još više ističe istinu o siromaštvu u kojem ogramna većina stanovništva sveta živi. Na globalnoj listi po bogatstvu, od zemalja u regionu najbolje mesto zauzeo je prosečan Slovenac, koji se nalazi u prvih pet procenata stanovništva, dok ga u stopu prati Hrvat, koji se nalazi u prvih šest odsto svetske populacije.



Prema prošlogodišnjem istraživanju Evropske mreže protiv siromaštva u Srbiji je u apsolutnom siromaštvu živelo više od 620.000 građana, a na granici je bilo 1,8 miliona stanovnika. To se poklapalo sa podacima vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva koji pokazuju da je  stopa siromaštva u Srbiji 8,9 odsto, što znači da je porasla u odnosu na 2013.godinu.

U tom svom izveštaju Tim je istakao da je siromašna jedna od pet osoba bez završene škole, ali i jedna od 100 visokobrazovanih. Ili da je dva puta više siromašnih u ruralnim područjima, te da je pet puta veće učešće siromaštva kod nezaposlenih nego zaposlenih. Posebno je istaknuto da je svako osmo dete u Srbiji siromašno. Skoro dve trećine domaćinstava u Srbiji, navodi se u izveštaju Tima iz oktobra prošle godine, izjavilo da su “teško ili veoma teško” u mogućnosti da sastave kraj sa krajem.



Iako Srbija važi za siromašnu zemlju, jer je po siromaštvu i riziku od njega među državama EU u samom vrhu sirotinje, poslednja strategiju o smanjenju siromaštva urađena je 2003.godine. Prema toj poslednjoj strategiji cilj Srbije je bio da se broj siromašnih do 2009.godine prepolovi, ali on nije ostvaren. Naime, 2006.godine stopa siromaštva bila je 8,8 procenata, 2008. ona je pala na 6,1 procenat, ali je nakon ekonomske krize porasla na 9,2 procenta.

Od te 2003.godine i neostvarenog cilja u smanjenju stope siromaštva Srbija nema novu strategiju za njegovo smanjenje već Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pravi nacionalne izveštaje o siromaštvu. Takav izveštaj napravljen je za 2011. i 2014.godinu, dok bi ove godine trebalo da budu objavljeni podaci za prošlu godinu.



Na sastanku u Davosu o nikad većem jazu između šačice milijardera i pola sveta nije se razgovaralo, ali jeste o digitalizaciji industrije zahvaljujući kojoj bi u industrijskim zemljama do 2020.godine moglo da bude ukinuto pet miliona radnih mesta. Stručnjaci smatraju da je bilo mnogo hitnije razgovarati o siromaštvu, migracijama, terorističkim napadima, padu kineskog privrednog rasta...



Ljubinka Malešević

 

Piše:
Pošaljite komentar