Сиромаштво (ни)је тема за Давос

објавила је извештај према којем је концентрација имовине све израженија, па би најбогатији чија имовина је једнака имовини половине најсиромашнијих у свету могла статити у обичан аутобус, док је пре пет година за то био потребан прекоокеански авион.

У извештају “ Економија у служби 1 одсто (богаташа)” подсећа се да је Оксфам прошле године предвидео да ће 1 одсто богаташа имати исто као остатак света у 2016, али да се то предвиђање обистинило већ 2015, односно годину дана раније. Као податак који осликава драматично продубљивање неравноправности током претходних година Оксфам је навео да “62 особе имају исту имовину као и најсиромашнија половина човечанства”, док их је пре пет година било 388.

Имовина најсиромашније половине човечанства, односно 3,6 милијарди људи, од 2010.године је смањена за хиљаду милијарди или за 41 одсто упркос порасту светског становништва за 400 милиона особа у том периоду. Имовина 62 најбогатије особе у том периоду је порасла за више од 500 милијарди долара и сада је 1.760 милијарди. Од 62 најбогатије особе само је 9 жена.



Да би се стало на пут таквом расту неравноправности Оксфам позива владе, предузећа и економску елиту која је била у Давосу да се ангажује на окончању доба “пореских рајева који потрхањују неравноправност у свету и спречавају стотине милиона особа да изађу из сиромаштва”.

Мада је у Србији сваки девети становник сиромашан, а још трећина њих је на прагу сиромаштва, ипак наш просечан грађанин по богатству припада у првих 16 одсто светске популације.

Парадоксално, просечна српска плата од 361 евра сврстава тог просечног грађанина Србије у прву петину светске популације по богатству, што још више истиче истину о сиромаштву у којем ограмна већина становништва света живи. На глобалној листи по богатству, од земаља у региону најбоље место заузео је просечан Словенац, који се налази у првих пет процената становништва, док га у стопу прати Хрват, који се налази у првих шест одсто светске популације.



Према прошлогодишњем истраживању Европске мреже против сиромаштва у Србији је у апсолутном сиромаштву живело више од 620.000 грађана, а на граници је било 1,8 милиона становника. То се поклапало са подацима владиног Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва који показују да је  стопа сиромаштва у Србији 8,9 одсто, што значи да је порасла у односу на 2013.годину.

У том свом извештају Тим је истакао да је сиромашна једна од пет особа без завршене школе, али и једна од 100 високобразованих. Или да је два пута више сиромашних у руралним подручјима, те да је пет пута веће учешће сиромаштва код незапослених него запослених. Посебно је истакнуто да је свако осмо дете у Србији сиромашно. Скоро две трећине домаћинстава у Србији, наводи се у извештају Тима из октобра прошле године, изјавило да су “тешко или веома тешко” у могућности да саставе крај са крајем.



Иако Србија важи за сиромашну земљу, јер је по сиромаштву и ризику од њега међу државама ЕУ у самом врху сиротиње, последња стратегију о смањењу сиромаштва урађена је 2003.године. Према тој последњој стратегији циљ Србије је био да се број сиромашних до 2009.године преполови, али он није остварен. Наиме, 2006.године стопа сиромаштва била је 8,8 процената, 2008. она је пала на 6,1 проценат, али је након економске кризе порасла на 9,2 процента.

Од те 2003.године и неоствареног циља у смањењу стопе сиромаштва Србија нема нову стратегију за његово смањење већ Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва прави националне извештаје о сиромаштву. Такав извештај направљен је за 2011. и 2014.годину, док би ове године требало да буду објављени подаци за прошлу годину.



На састанку у Давосу о никад већем јазу између шачице милијардера и пола света није се разговарало, али јесте о дигитализацији индустрије захваљујући којој би у индустријским земљама до 2020.године могло да буде укинуто пет милиона радних места. Стручњаци сматрају да је било много хитније разговарати о сиромаштву, миграцијама, терористичким нападима, паду кинеског привредног раста...



Љубинка Малешевић