Samo dinar dužnike spasava
Finansijski stručnjaci su godinama dobronamerno savetovali građane da je za njih njabolje da se zadužuju u valuti u kojoj primaju platu,
odnosno u dinarima. Međutim, kamate na zajmove u domaćoj valuti bile su znatno više nego za one indeksirane. Ali, vremena su se promenila. Tokom prvih sedam meseci ove godine banke su stanovništvu dale 70 odsto više dinarskih zajmova, odnosno deset milijardi. Najpopularniji su gotovinski krediti koji se koriste i za refinansiranje starih obaveza pa i onih koje su prvobitno uzete u evrima. Kamate za te kredite su u prethodne tri godine pale tri puta, sada se građani zadužuju kod banka po godišnjoj stopi od 7 do 12 odsto. Pad kamata na dinarske pozajmice omogućio je snižavanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Ona je u prethodne tri godine smanjena čak u 17 navrata i sada je okruglo četiri odsto.
Zaduživanje u domaćoj valuti pomaže klijentima banka da s daleko više izvesnosti predvide svoje buduće obaveze. Kod kredita vezanih za evro svaka rata se računa prema vrednosti te valute na kursnoj listi. Dužnici koji vraćaju indeksirane zajmove štrecnu se svaki put kada dođe do skoka evra na kursnoj listi.
Osim toga, po našim propisima, indeksirani krediti imaju i obavezno učešće od 30 odsto, što već u startu odbija klijente, dok toga kod pozajmica u domaćoj valuti nema.
Viceguvernerka Narodne banke Srbije Dijana Dragutinović nedavno je objasnila da je na pad kamata kod dinara najviše uticalo baš smanjenje referentne kamatne stope.
A šta da rade klijenti koji baš ovih dana razmišljaju o uzimanju gotovinske pozajmice? Da li da sačekaju da kamata još padne, ili da to ne čekaju? O tome stručnjak s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu dr Aleksandar Vasiljević kaže:
– Naši ljudi se zadužuju za relativno male sume novca – najviše gotovinskih kredita koji se ovde podižu kreće između 100.000 i 200.000 dinara – navodi Vasiljević. – Ti zajmovi se uzimaju s rokom vraćanja od četiri ili pet godina. Sve su to u bankarskim računicama male sume. Zato, i da dođe do daljeg pada kamata, to neće biti u znatnijem iznosu. Zato oni kojima je novac potreban i nemaju mnogo razloga za premišljanje.
Dug građana Srbije u ovom trenutku iznosi blizu šest milijardi evra. Polovinu te sume čine gotovinski krediti, ostalo su stambeni zajmovi. Oni se i dalje uzimaju u evrima.
Razlog je kamata: ona je kod evra tri odsto godišnje, dok je kod dinara duplo viša. Taj odnos snaga je za klijente dovoljan da se odluče za indeksirane zajmove.
A kada će dinar biti toliko stabilan na duži rok pa da banke počnu listom da odobravaju pozajmice u domaoj valuti i za stanove? Stručnjaci na to imaju zanimljiv komentar: Dajte neko lakše pitanje.
D. Vujošević
Građani bolje platiše
Uprkos malim platama, građani i dalje svoje obaveze servisiraju ažurnije od privrede. U docnji je tek svaki deseti građanski kredit. Istina, stanovništvu je ostvaljen duži rok da padnu u docnju – 60 dana od datuma kada je po ugovoru s bankom trebalo da izmire obavezu. Za privredu je rok kraći: oni u docnju padaju već 15 dana od dospeća obaveza na naplatu. Problematičnih obaveza je tu duplo više i iznose 20,3 odsto.