Sad se pazar predaje automatu

elektroniku i druge mašine u radu sa stanovništvom. Računi se plaćaju putem e-bankinga, odnosno kompju-

tera, i m-bankinga. Odnedavno, tu su i automati koji klijentima omogućavaju brojne poslove, od štednje do pregleda stanja na računu. Preduzetnicima se nudi uplata pazara. Te vrste plaćanja još će se više razvijati u narednom periodu, a jedna od posledica mogle bi biti i niže kamate na kredite.

A kako sada stoje stvari?

Elektronske usluge su dostupnije – a često i jeftinije – od onih koje se dobijaju na šalteru, što je svakako dodatni motiv za korsinike. Iako u te nove usluge treba uložiti, za banke to na duge staze donosi uštedu. Građani – vlasnici malih preduzeća našli su tu svoj interes: taj vid plaćanja je jeftiniji. Plaćanje računa elektronskim putem kod nas staje od 15  do 20 dinara, a na šalteru se za to izdvaja od 45 do 60. Izmirivanje obaveza na taj, moderniji način, sve više praktikuju i poljoprivrednici. Njima se te novine veoma isplate jer odim novca štede i vreme i benzin. Sve to morali bi da potroše da bi sa sela došli do prvih većih mesta gde ima poslovnih jedinica banaka. 

O tome koliko su moderni načini plaćanja napredovali u Srbiji govori i podatak da je lane kod nas putem interneta obavljeno 86 miliona transakcija. Na šalterima ih je bilo milion manje.

Jedna od banaka koje su uložile dosta novca u nove tehnike plaćanja je Prokredit banka. Oni su u transformisanje mreže u Srbiji uložili 3,6 miliona evra. Otvorili su samoposlužnu zonu „24/7”. Reč je o poslovnim jedinicama koje su otvorene 24 časa svakog dana u godini. Klijentima tu, osim bankomata, nude i Info-terminal, gde mogu odštampati izvod kao i plan otplate kredita ili isplate depozita te fakturu za kreditnu karticu. Na terminalu za transakcije moguće je platiti mesečne račune, zatim transferisati novac između dva računa, zameniti devize bezgotovinski. Tu je u depozitni sef gde se pradaje pazar, sve cele godine bez prekida.

– Uspeli smo da taj projekt implementiramo u 42 ekspoziture u svim gradovima u kojima banka posluje – kaže šefica Odeljenja za bankarske usluge u banci Mirjana Mitrović. – Poslednja ekspozitura koju smo otvorili je u Ulici Modene u Novom Sadu, 1. marta ove godine. Nakon svega devet meseci od početka impelmentacije tog posla, kod nas se čak 50 odsto transakcija odvija u tim zonama. U svim zonama imamo i uobičajenu ponudu u redovnom radnom vremenu na šalterima, ali građani sve više biraju ove nove mogućnosti. Uvođenje tih novina ne znači da će službenici ostati bez posla, naprotiv, klijenti će dobijati kvaliteniju uslugu jer će bankarski savetnici moći više da im se posvete.

D. Vujošević

Gužva i u sitne sate

Predaja pazara tokom celog dana i noći dobro dođe preduzetnicima i uopšte malom biznisu. Kažu da je do sada primećeno da je najveća gužva predveče. U sitne sate, 2 ili 3 ujutru, pazar automatu predaju uglavnom vlasnici kafića ili kioska brze hrane koji rade noću i slične delatnosti. Stariji trgovci se bez sete sećaju da su oni morali da stignu na šaletre lokalnog SDK-a pre 20 časova. U osam uveče su se vrata zaključavala, ko nije došao na vreme, nije mogao predati pazar i rizikovao je kaznu.