Rok za izbor upravnika ističe 12. decembra
BEOGRAD: U Srbiji je do sada registrovano oko 3.600 stambenih jedinica, a rok za registrovanje i izbor upravnika zgrada ističe 12.decembra, podsetili su učesnici konferencije pod nazivom "Primena zakona o stanovanju i održavanju zgrada u praksi" u Privrednoj komori Srbije.
Pomoćnica ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković rekla je da nije zadovoljna brzinom registracije stambenih zajednica, ali da je prijava intenzivirana poslednjih nekoliko meseci.
"Od uvođenja registra upisano je 3.600 novih zgrada, a u bazi je i oko 14.000 zgrada registrovanih prema propisu koji je važio poslednjih 21 godinu. Statistika pokazuje da je poslednja dva meseca regiostrovano više od 1.000 stambenih jedinica mesečno što pokazuje da registracija funkcioniše i da je jednostavnija", rekla je Atanacković na skupu koji je organizovalo udruženje "Inicijativa za kvalitetnije stanovanje" u saradnji sa PKS.
Ona je pojasnila da prinudna uprava neće biti uvedena čim istekne rok za registrovanje stambenih jedinica i izbor upravnika zgrada, jer zakon, kako je navela, najpre propisuje inspekcijski nadzor.
"Ne možete tek tako uvesti prinudnu upravu u zgradu. Prvo će inspekcija izaći na teren po prijavi vlasnika stanova, utvrditi da li je zgrada registrovana i odrediti rok za to, a mislim da će to onda motivisati građane da sami to urade", objasnila je pomoćnica ministra.
Prema njenim rečima gradovi i opštine će na svojoj teritoriji po azbučnom redosledu dodeljivati prinudnog upravnika, a ako ga nema, obratiće se najbližoj lokalnoj samopuravi.
Takođe, dužnost lokalne samouprave je, kako kaže, i da propiše visinu novčane nadoknade za prinudnu upravu.
Atanacković smatra da je u svim reformama ključna promena svesti kod građana, kao i da je još rano govoriti o rezultatima primene novog Zakona o stanovanju.
"Treba da prihvatimo da se zakonom unapređuje kvalitet stanovanja i bezbednost zgrada i da se na taj način poveća sopstvena imovina. Pre samo 10 meseci građani su nas pitali zašto profesionalni upravnici, a sad pitaju zašto ih nema više i kad će početi sa radom", navela je Atanacković.
Ona je podsetila da na sajtu Stanovanje pruža sve informacije o novim zakonskim pravilima i najavila štampanje publikacije Zakon u slikama koji treba da upozna najmlađe sa novim zakonom o stanovanju.
Na pitanje novinara da li je dovoljan broj licenciranih profesionalnih upravnika, Atanacković je odgovorila da je za sada 400 položilo ispit i dodala da je zakon predvideo da profesionalni upravnici mogu da budu oni koji su se registrovali kao privredno društvo ili preduzetnici
"Nismo završili obuke za profesionalne upravnike, ovog meseca će biti organizovano polaganje ispita.
Ministarstvo intenzivno radi sa Nacionalnom službom za zapošljavanje o prekvalifikaciji i obukama nezaposlenih za profesionalne upravnike", rekla je pomoćnica ministra.
Član Upravnog odbora udruženja "Inicijativa za kvalitetnije stanovanje" Marko Arsenijević rekao je da je jedan od ciljeva današnje konferencije upoznavanje građana sa zakonom čija je puna primena, kako je naveo, tek počela.
Naveo je da građane treba edukovati i informisati o pojmu profesionalonog upravljanja.
"Reakcije su različite, od nepoznanica i skepsa, ali ima i onih koji to prihvataju kao neminovnost i shvataju da je stambeni fond u Srbiji urušen i da profesionalni upravnici postoje u drugim zemljama i se to mora uvesti i kod nas", rekao je Arsenijević.
Predsednik udruženja Radovan Oreščanin kaže da se jedinice lokalne samouprave još uvek uhodavaju i u pojedinim mestima tek počele registracije stambenih zajednica koje su se odlučile za profesionalno upravljanje.
"Građane treba edukovati kroz medije, prezentacije, radionice, skupove po mesnim zajednicama gde se održavaju predavanja bivšim predsednicima skupštine stanara i ostalim zainteresovanim kako bi im se pojasnile odredbe novog zakona", ukazao je Oreščanin.
Iskustva iz regiona na današnoj konferenciji preneo je generalni sekretar "Udruge upravitelj" iz Hrvatske gde je slična zakonska regulativa ušla u primenu pre skoro 20 godina.
"Primena zakona u Hrvatskoj donela je velika ulaganja bespovratnih sredstava EU, a čak 60 odsto tih sredstava ostaje zgradama da urede fasadu, promene prozore, srede krov. Tako se postiže energetska efikasnost u smanjenju režijskih troškova, a dižu se cene nekretnina", objasnio je Ignjatović.