Рок за избор управника истиче 12. децембра
БЕОГРАД: У Србији је до сада регистровано око 3.600 стамбених јединица, а рок за регистровање и избор управника зграда истиче 12.децембра, подсетили су учесници конференције под називом "Примена закона о становању и одржавању зграда у пракси" у Привредној комори Србије.
Помоћница министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Јованка Атанацковић рекла је да није задовољна брзином регистрације стамбених заједница, али да је пријава интензивирана последњих неколико месеци.
"Од увођења регистра уписано је 3.600 нових зграда, а у бази је и око 14.000 зграда регистрованих према пропису који је важио последњих 21 годину. Статистика показује да је последња два месеца региостровано више од 1.000 стамбених јединица месечно што показује да регистрација функционише и да је једноставнија", рекла је Атанацковић на скупу који је организовало удружење "Иницијатива за квалитетније становање" у сарадњи са ПКС.
Она је појаснила да принудна управа неће бити уведена чим истекне рок за регистровање стамбених јединица и избор управника зграда, јер закон, како је навела, најпре прописује инспекцијски надзор.
"Не можете тек тако увести принудну управу у зграду. Прво ће инспекција изаћи на терен по пријави власника станова, утврдити да ли је зграда регистрована и одредити рок за то, а мислим да ће то онда мотивисати грађане да сами то ураде", објаснила је помоћница министра.
Према њеним речима градови и општине ће на својој територији по азбучном редоследу додељивати принудног управника, а ако га нема, обратиће се најближој локалној самопурави.
Такође, дужност локалне самоуправе је, како каже, и да пропише висину новчане надокнаде за принудну управу.
Атанацковић сматра да је у свим реформама кључна промена свести код грађана, као и да је још рано говорити о резултатима примене новог Закона о становању.
"Треба да прихватимо да се законом унапређује квалитет становања и безбедност зграда и да се на тај начин повећа сопствена имовина. Пре само 10 месеци грађани су нас питали зашто професионални управници, а сад питају зашто их нема више и кад ће почети са радом", навела је Атанацковић.
Она је подсетила да на сајту Становање пружа све информације о новим законским правилима и најавила штампање публикације Закон у сликама који треба да упозна најмлађе са новим законом о становању.
На питање новинара да ли је довољан број лиценцираних професионалних управника, Атанацковић је одговорила да је за сада 400 положило испит и додала да је закон предвидео да професионални управници могу да буду они који су се регистровали као привредно друштво или предузетници
"Нисмо завршили обуке за професионалне управнике, овог месеца ће бити организовано полагање испита.
Министарство интензивно ради са Националном службом за запошљавање о преквалификацији и обукама незапослених за професионалне управнике", рекла је помоћница министра.
Члан Управног одбора удружења "Иницијатива за квалитетније становање" Марко Арсенијевић рекао је да је један од циљева данашње конференције упознавање грађана са законом чија је пуна примена, како је навео, тек почела.
Навео је да грађане треба едуковати и информисати о појму професионалоног управљања.
"Реакције су различите, од непознаница и скепса, али има и оних који то прихватају као неминовност и схватају да је стамбени фонд у Србији урушен и да професионални управници постоје у другим земљама и се то мора увести и код нас", рекао је Арсенијевић.
Председник удружења Радован Орешчанин каже да се јединице локалне самоуправе још увек уходавају и у појединим местима тек почеле регистрације стамбених заједница које су се одлучиле за професионално управљање.
"Грађане треба едуковати кроз медије, презентације, радионице, скупове по месним заједницама где се одржавају предавања бившим председницима скупштине станара и осталим заинтересованим како би им се појасниле одредбе новог закона", указао је Орешчанин.
Искуства из региона на данашној конференцији пренео је генерални секретар "Удруге управитељ" из Хрватске где је слична законска регулатива ушла у примену пре скоро 20 година.
"Примена закона у Хрватској донела је велика улагања бесповратних средстава ЕУ, а чак 60 одсто тих средстава остаје зградама да уреде фасаду, промене прозоре, среде кров. Тако се постиже енергетска ефикасност у смањењу режијских трошкова, а дижу се цене некретнина", објаснио је Игњатовић.