Roboti u potrazi za mestom pod suncem

“Univerzum-Kubršnica” iz Aranđelovaca, vlasnik Ciglane u Inđiji, već je automatizovao proizvodni pogon uvođenjem robota, ali ne odustaje ni od prijema novih radnika. Prva srpska fabrika robotskih linija “ICM Elektronik” imala je zadatak da odradi robotski deo projekta automatizacije proizvodnje blokova, pa je integrisala dve različite robotske ruke. Jedna ruka ima zadatak da kupi sirove blokove sa pokretne trake i da ih slaže na vagon koji kasnije nosi sirovi materijal u peć gde se peku blokovi. Druga ruka priprema ispečene blokove za transport skidajući ih sa vagona i postavljajući ih na paletu. Svaki od ovih poslova zahteva oko 20 radnika po smeni.

Mnoge svetske kompanije počele su da u proizvodnji koriste robote. Uveliko se radi na razvoju robota za obradu mesa, jer je fabrika Scott Tećonology sa Novog Zelenda proizvela automatizovane robote za obradu mesa koji isecaju različite delove jagnjetine, svinjetine i junetine. Roboti zamenjuju mesara na taj način što za sat vremena istranžiraju 600 životinja, ali ceo proces njihovog rada nadgleda radnik. Doduše, za nadgledanje desetak robota koji skidaju toliki količinu mesa treba jedan radnik, ali je jasno da bez čoveka ne može.

Roboti u nekim državama prskaju voće, uklanjaju suvo lišće i trule plodove, ali i za njihovo “upućivanje” i nadgledanje treba radnik. Ima još mnogo primera da roboti obavljaju brže, jeftinije i lakše poslove nego radnici, ali to nikako ne znači da će oni ikada moći u potpunosti da zamene same ljude. Jeste da su nedavno naučnici na kongresu Američkog udruženja za unapređenje nauke u oblasti informacija zaključili da će u narednih 30 godina roboti zameniti 50 odsto radnika, ali nikada niko nije tvrdio da će oni moći da rade sve poslove, kao i da će raditi bez ljudi.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije Petar Petrović ocenjuje da fabrike, kao i sve drugo, evoluiraju, pa su tako pogoni u 21. veku bitno drugačiji od onih sa početka industrijske revolucije, čiji su dimnjaci parali i zamračivali nebo, a bučni, prašnjavi i nehumani ambijent činio ih neprijatnim i neprivlačnim mestima za rad. On je za portal E Kapija objasnio da industrijalizacija Evrope i drugih razvijenih ekonomija podrazumeva pre svega izgradnju nove generacije fabrika – fabrika budućnosti.

- Fabrika budućnosti nije nikakvo čudo tehnike, holivudska mašinerija u kojoj sve izgleda nestvarno, kao iz nekog drugog sveta. Naprotiv, to je nešto što je svima nama sasvim blisko, ali što u svojoj suštini ima upravo one novine kojima se menja stereotip fabrike iz davnih prošlih vremena. Koncept industrije 4.0 u poslednje vreme dobija globalne razmere, jer je usmeren ka jednom cilju: potpunoj digitalizaciji proizvodnih, logističkih i poslovnih procesa – objasnio je profesor Petrović.

On naglašava da masovna digitalizacija omogućava brzu reakciju proizvodnog sistema na zahtev tržišta i individualne potrebe kupca, sledljivost proizvodnog procesa, povećanje efikasnosti, ali i vrhunsku ekološku kopitabilnost i efikasno upravljanje kompletnim životom proizvoda od nastanka do reciklaže. Od industrije 4.0,  tvrdi Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije,  benefite pođednako očekuju i velika i mala preduzeća, jer  se ovaj projekat brže i sa manje troškova uvodi u manjim preduzećima.

- Iskustva iz Evropske unije veoma su inspirativna, a trebalo bi da budu i podsticajna za našu zemlju, pogotovo imajući u vidu da industrija 4.0 i državama sa manje razvijenim ekonomijama omogućava da nađu svoje “mesto pod suncem” – kaže Marković.

Da roboti, digitalizacija proizvodnih, logističkih i poslovnih procesa  ne treba i ne smeju biti “tabu” tema u Srbiji i da se njihovim pominjanjem ne smeju plašiti radnici, koje će oni navodno zameniti i samim tim učiniti nepotrebnim, mora se javnosti objasniti šta znači industrija 4.0 i sa koliko krupnih koraka treba hitati ka njoj i prednostima koje ona donosi. Profesor Petrović objašnjava da sada “svi plivamo u istom okeanu globalne ekonomije”, a tu ili znate da plivate ili ne. Oni koji ne znaju – dave se.

- Da biste bili kompetitivni, morate da vladate savremenim proizvodnim tehnologijama, jer osnova kompetativnosti nije jeftina radna snaga, kako mi to najčešće mislimo, već znanje i sposobnost za razvoj  i primenu novih proizvodnih tehnologija. To su industrijska robotika, proizvodna mehatronika, veštačka inteligencija i na njoj zasnovana nova generacija industrijske automatizacije, globalizovane komunikacije i srodne tehnologije, smeštene pod krov fabrike, odnosno: industrija 4.0 – zaključuje profesor Petrović.

Ljubinka Malešević

Biti ili ne biti

Predsednik Društva za informatiku Nikola Marković smatra da je neophodno da Vlada Srbije usvoji Strategiju razvoja industrije 4.0 i time potvrdi da je ovo politički projekat, kao i da se stvori podsticajni pravni ambijent za razvoj koncepta.

- Od rezultata u primeni koncepta industrija 4.0 zavisi da li će Srbija za pet ili deset godina uopšte imati industriju, kao i kako će ona izgledati – ocenio je Marković.

Uporedo: izgradnja fabrike i uvođenje robota

Petrović tvrdi da totalna digitalizacija proizvodnih procesa važi za sve, nezavisno od toga čime se bave, jer je u pitanju generička transformativna tehnologija:

- Zato moramo da shvatimo da ulazak u ovaj prostor nije pitanje izbora, već imperativ. Uporedo sa izgradnjom novih fabrika, Srbija mora u njih da uvodi robote. Ukoliko postupimo drugačije, proces industralizacije ne može da bude uspešan.