MALI PROIZVOĐAČI MLEKA U BORBI ZA OPSTANAK: Traže da DESET godina unapred znaju šta ih čeka! JEDINO TAKO MOGU DA PLANIRAJU PROIZVODNJU
Mlečno govedarstvo nalazi se više decenija u krizi. Otkako su pre izvesnog vremena pojedine mlekare otkazale otkup mleka, male farme su bile prinuđene da mleko prosipaju, smanjuju broj grla i odustaju od muže.
Spas za ta mala i slična gazdinstva, koja i pored stada od oko 15.000 krava muzara na velikim farmama u Srbiji isporučuju najviše mleka agroekonomski analitičar iz Novog Sada Čedomir Keco vidi, pre svega, u dogovoru između otkupljivača i farmera, što treba da se definiše u novoj Strategiji o poljoprivredi koja se upravo piše.
- U tom dokumentu, između ostalog, trebalo bi navesti nosioce ovog sektora, planirane podsticaje od premija do nabavke kvalitetnih grla, opreme... Potrebno je i da mleko bude zdravstveno ispravno, znaju količine proizvodnje, gaje kvalitetne rasa i prodaje prema ugovoru sa cenom važećom najmanje tri meseca... U Strategiji o poljoprivredi potrebno je da se navedu sve mere i podsticaje da bi poljoprivrednici u narednih 10 godina videli sigurnost i sledbenost države prema njima – kaže Keco.
Mali proizvođači mleka, napominje, sada nemaju precizne ugovore sa mlekarama, pa cene u otkupu određuju menadžeri od oka i prema procenjenoj ponudi.
- Nema liste troškova za sirovine koje su potrebne za jedan litar mleka niti visine amortizacije stada, koja nije mala, pogovoto kod visokomlečnihn grla. Prerađivači kažu da otkupne cene formiraju naspram ponude na tržištu, odmerene udaljenosti farmera od prerade, a pre svega od količine i kvaliteta mleka koje preuzimaju. Ove informacije u centrale dostavljaju koordinatori sa kojima, uglavnom, kao ni sa posrednicima u otkupu gazdinstva nisu zadovoljna. Najniža otkupna cena je oko 40 dinara, a najviše se pominju cene od 45 do 52 dinara, a potom 64 i 75 dinara, bez dodatka PDV-a – veli Keco.
Po kravi godišnje s podsticajima 6.182 evra
Keco naglašava da ne treba da čudi što veliki farmeri traže veće podsticaje jer stočari sa 300 krava muzara po osnovu premije po kravi od 55.000 dinara godišnje prihoduju 16.500.000.
- Sa proizvodnjom od 8.000 litara mleka, uz premiju od 19 dinara, stočar dobija 45.600.000, dok za junice oteljene na farmi koje ostaju u reprodukciji prima još 15.000.000 dinara, a za mušku telad (uvek bude jednak broj muške i ženske teladi na farmi) ostvaruje prihod od 7.000.000 dinara. Stado od 300 muzara donosi prihod od 77.800.000 dinara. I to nije sve, jer kada se ovome doda prosek ostvarene mlečnosti po kravi od 8.000 litara sa prodajom od 60 dinara po litri, to je novi priliv novca u iznosu od 144.000.000 dinara. Kada se ti ostvareni poslovni rezultat i podrška države saberu, stado od 300 krava sa navedenom mlečnošću u laktaciji donosi vlasniku 217.800.000 dinara. Po kravi godišnje oko 6.182 evra. I onda se može zaključiti koliko je krava zlatna koka!
Keco naglašava da, iako postoje već dvadesetak godina u Srbiji nakupci – sakupljači mleka još nisu postali interesantni ni za jednu inspekciju. - Događa se da imaju dobru saradnju sa šefovima otkupa pa i direktorima mlekara, čiji vlasnici sede u drugoj državi. U delu Bačke i Šumadije posrednici u prodaji mleka se pojavljuju i kao nosioci premija, a možda nemaju ni jedan papak u svom dvorišu.
Po rečima Keca, država je za stočare ove godine kao i za celu poljoprivredu izdvojila u dva veka najviše novca poreskih obveznika.
- Obavljena raspodela sada se, izgleda, ne dopada velikim vlasnicima farmi jer mali farmeri imaju 10 puta više mleka za tržište nego mlečni giganti i postaju konkurentni.
Među farmerima koji zahtevaju povećanje broja krava za premije ima i onih koji su tri-četiri farme upisali na svoje članove familije i primaju državni novac za po 300 krava. Sada kada mlekare prikazuju viškove, oni bi hteli da premije po kravi uvećaju desetak puta – zaključio je Keco.