Prljavi keš u građevinarstvu, otkupu zlata, kladionicama
Ukoliko sve bude išlo po planu, Srbija će do kraja godine dobiti izmenjeni Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Predviđenim izmenama u postojeću zakonsku regulativu uvela bi se zakonska rešenja usklađena s novim evropskim standardima u toj oblasti. Posle konsultacija u Ministarstvu finansija, Uprava za sprečavanje pranja novca je Nacrt zakona novemba prošle godine uputila nadležnim državnim organima, a radna verzija poslata je i na dodatne konsultacije Evropskoj komisiji.
Tokom prošle godine, Uprava za sprečavanje pranja novca imala je 1.154 predmeta, od čega 951 pristiglih na inicijativu drugih državnih i nadzornih organa, zahteva stranih finansijskoobaveštajnih službi i na osnovu analize sumnjivih gotovinskih izveštaja obveznika, i 203 predmeta otvorena 2015. godine. Najveći broj zahteva za dostavu podataka odnosio se na poresku utaju, zloupotrebu ovlašćenja u privredi, zloupotrebu odgovornog lica, nedozvoljen prelazak preko državne granice i trovinu ljudima, neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, razne vrste prevara, terorizam i finansiranje terorizma.
Kod najvećeg broja predmeta sumnja se u ekonomsku opravdanost izvršenja transakcija, poreklo novca koji se uplaćuju na račune, fiktivan promet robe i usluga, simulovane pravne poslove.
Veliki broj predmeta je analiziran zbog sumnje u simulovane poslovne odnose, odnosno prenose novca po fiktivnim osnovama. Često se radi o uplatama gotovine nepoznatog porekla koje fizička lica vrše na račune pravnih lica, koje zatim prate prenosi novca između dva ili više, često povezanih, pravnih lica. Krajnji cilj takvih poslovnih odnosa je unos gotovine sumnjivog porekla u legalne novčane tokove. Primera radi, u prethodnoj godini uočeno je da obaveznici često kao sumnjive aktivnosti prijavljuju značajne uplate pozajmica osnivača za likvidnost u korist pravnih lica registrovanih za građevinsku delatnost.
Sumnjive humanitarne organizacije
Uprava u izveštaju za prošlu godinu skreće pažnju na to da je trgovina robom na crno i dalje veoma aktuelna u Srbiji, odnosno da lica uvoze i prodaju robu za gotovinu, bez evidentiranja u poslovnim knjigama, a plaćanje za uvezenu robu obavlja se alternativnim načinima, izbegavajući bankarski sektor. Roba se prodaje na crno i plaća dobavljačima i kao pomoć porodici. Primećene su i učestale aktivnosti humanitarnih organizacija sa sedištem u područjima koja su procenjena kao rizična za finansiranje terorizma. Postoji sumnja da se neke humanitarne organizacije zloupotrebnjavaju u svrhu finansiranja i obuke potencijalnih terorista.
U toku prošle godine, navodi se u izveštaju Uprave, prijavljeno je ukupno 2.505 sumnjivih izveštaja, od čega su najviše prijavili agenti za prenos novca – 1.793. Banke su prijavile 661 sumnjiv izveštaj, po dva brokersko-dilerska društva, računovođe i menjači, sedam revizori, 20 lica koja se bave poštanskim saobraćajem i 16 osiguravajuća društva. Kao i prethodnih godina, poreska utaja je i dalje najzastupljenije krivično delo koje su obveznici prepoznali u prijavljenim sumnjivim transakcijama. Najčešće se radi o simulovanim pravnim poslovima koje za cilj imaju izvlačenje gotovine s računa pravnog lica ili transakcije kod kojih se sumnja u poreklo novca. Veliki broj transakcija odnosi se i na različite vrste prevara kao što su falsifikovanje dokumentacije, ličnih isprava, platnih kartica.
Uprava u izveštaju skreće pažnju na to da je u poslednjih nekoliko meseci naši državljani značajno više koriste usluge agenata za prenos novca. Najčešće se radi o primanju novca od rođaka koji rade u inostranstvu, a vlasnici nekih pravnih lica usluge agenata za prenos novca mogu zloupotrebiti u svrhu plaćanja robe. Takve transakcije za posledicu imaju poresku utaju i pranje novca. Takođe, skreće pažnju Uprava, uočena je tendencija da nerezidenti koji nemaju poslovnu aktivnost u Srbiji u sve većem broju otvaraju račune u poslovnim bankama u našoj državi. Po navedenim računima se iz inostranstva po različitim osnovama transferišu značajne svote novca bez jasnog dokaza o njegovom poreklu i krajnjoj nameni.
Uprava skreće pažnju i na to da iskustvo iz prošle godine ukazuje na pranje novca koje je van domašaja platnog prometa, odnosno trend prljavog novca u keš sektorima koji su sveprisutni u globalnom smislu, a to su građevinska delatnost i promet nekretnina, kladionice i kockarnice, hotelijerstvo i razni oblici trgovine, ugostiteljski objekti. S tim u vezi, kao legalan plasman novca ide i sumnja prijave i polaganje pazara – naročito kod akcizne robe. Prisutan je i rastući trend integracije prljavog novca kroz promet plemenitih metala, posebno zlata, koje je značajno prisutno u nelegalnim kanalima u domaćem i međunarodnom prometu.
LJ. Malešević
