Прљави кеш у грађевинарству, откупу злата, кладионицама
Уколико све буде ишло по плану, Србија ће до краја године добити измењени Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма. Предвиђеним изменама у постојећу законску регулативу увела би се законска решења усклађена с новим европским стандардима у тој области. После консултација у Министарству финансија, Управа за спречавање прања новца је Нацрт закона новемба прошле године упутила надлежним државним органима, а радна верзија послата је и на додатне консултације Европској комисији.
Током прошле године, Управа за спречавање прања новца имала је 1.154 предмета, од чега 951 пристиглих на иницијативу других државних и надзорних органа, захтева страних финансијскообавештајних служби и на основу анализе сумњивих готовинских извештаја обвезника, и 203 предмета отворена 2015. године. Највећи број захтева за доставу података односио се на пореску утају, злоупотребу овлашћења у привреди, злоупотребу одговорног лица, недозвољен прелазак преко државне границе и тровину људима, неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога, разне врсте превара, тероризам и финансирање тероризма.
Код највећег броја предмета сумња се у економску оправданост извршења трансакција, порекло новца који се уплаћују на рачуне, фиктиван промет робе и услуга, симуловане правне послове.
Велики број предмета је анализиран због сумње у симуловане пословне односе, односно преносе новца по фиктивним основама. Често се ради о уплатама готовине непознатог порекла које физичка лица врше на рачуне правних лица, које затим прате преноси новца између два или више, често повезаних, правних лица. Крајњи циљ таквих пословних односа је унос готовине сумњивог порекла у легалне новчане токове. Примера ради, у prеthodnoj години уочено је да обавезници често као сумњиве активности пријављују значајне уплате позајмица оснивача за ликвидност у корист правних лица регистрованих за грађевинску делатност.
Сумњиве хуманитарне организације
Управа у извештају за прошлу годину скреће пажњу на то да је трговина робом на црно и даље веома актуелна у Србији, односно да лица увозе и продају робу за готовину, без евидентирања у пословним књигама, а плаћање за увезену робу обавља се алтернативним начинима, избегавајући банкарски сектор. Роба се продаје на црно и плаћа добављачима и као помоћ породици. Примећене су и учестале активности хуманитарних организација са седиштем у подручјима која су процењена као ризична за финансирање тероризма. Постоји сумња да се неке хуманитарне организације злоупотребњавају у сврху финансирања и обуке потенцијалних терориста.
У току прошле године, наводи се у извештају Управе, пријављено је укупно 2.505 сумњивих извештаја, од чега су највише пријавили агенти за пренос новца – 1.793. Банке су пријавиле 661 сумњив извештај, по два брокерско-дилерска друштва, рачуновође и мењачи, седам ревизори, 20 лица која се баве поштанским саобраћајем и 16 осигуравајућа друштва. Као и prеthodnih година, пореска утаја је и даље најзаступљеније кривично дело које су обвезници препознали у пријављеним сумњивим трансакцијама. Најчешће се ради о симулованим правним пословима које за циљ имају извлачење готовине с рачуна правног лица или трансакције код којих се сумња у порекло новца. Велики број трансакција односи се и на различите врсте превара као што су фалсификовање документације, личних исправа, платних картица.
Управа у извештају скреће пажњу на то да је у последњих неколико месеци наши држављани значајно више користе услуге агената за пренос новца. Најчешће се ради о примању новца од рођака који раде у иностранству, а власници неких правних лица услуге агената за пренос новца могу злоупотребити у сврху плаћања робе. Такве трансакције за последицу имају пореску утају и прање новца. Такође, скреће пажњу Управа, уочена је тенденција да нерезиденти који немају пословну активност у Србији у све већем броју отварају рачуне у пословним банкама у нашој држави. По наведеним рачунима се из иностранства по различитим основама трансферишу значајне своте новца без јасног доказа о његовом пореклу и крајњој намени.
Управа скреће пажњу и на то да искуство из прошле године указује на прање новца које је ван домашаја платног промета, односно тренд прљавог новца у кеш секторима који су свеприсутни у глобалном смислу, а то су грађевинска делатност и промет некретнина, кладионице и коцкарнице, хотелијерство и разни облици трговине, угоститељски објекти. С тим у вези, као легалан пласман новца иде и сумња пријаве и полагање пазара – нарочито код акцизне робе. Присутан је и растући тренд интеграције прљавог новца кроз промет племенитих метала, посебно злата, које је значајно присутно у нелегалним каналима у домаћем и међународном промету.
Љ. Малешевић
