Predstoji li zaista ljuta bitka ljudi i mašina za radna mesta?

Bez mobilnih telefona i kompjutera danas teško da se može zamisliti svakodnevni život, a u industriji su radnike odavno počeli da zamenjuju roboti.

U većem delu sveta radnici su zabrinuti zbog mogućeg ostanka bez posla u korist robota. To bi, ocenili su stručnjaci, moglo dovesti do toga da i radnici u bogatijim zemljama Severne Amerike i Evrope, a ne samo u našoj i nama sličnim, počnu direktno da se nadmeću s jeftinom radnom snagom iz Azije i Latinske Amerike i nezaposlenošću. Deo stručnjaka ne veruje u tu mogućnost, ističući da su roboti samo jedan način da se kompanije učine efikasnim, ali da bez živih ljudi oni ne mogu, kao i da ne mogu raditi baš sve poslove. Samim tim, biće posla i za radnike, ali će morati da rade nešto drugo u odnosu na ono što im je sad posao.

Ludisti su početkom 19. veka, kada je Dejvid Rikardo razmatrao mogućnost da mašine zamene radnike, razbijali tekstilne mašine, koje su videli kao opasnost za svoja radna mesta. A onda je strah od mašina zamro. Nova radna mesta s višim platama, pod lakšim uslovima i za više ljudi ubrzo su se otvarala i lako ih je bilo naći.

Sada radnike plaše roboti. Veruju da će automatizacija uništiti nisko plaćene poslove, a ne veruju da će biti potrebni ako se obuče za složenije poslove, odnosno one koje roboti ne rade. Nesporno je da  tehnologija smanjuje potražnju za kvalifikovanom radnom snagom, ali ne i za svim kadrovima. Ona jednostavno traži dodatno znanje radnika upravo da bi oni rukovodili robotima. Jeste da će umesto „živog” kolege na poslu imati robota, ali za gazdu je bitan učinak, kako samog tog radnika, tako i automatizovane linije proizvodnje.

Obrazovanje je najvažnije

Ukoliko su tačne prognoze da će do 2025. polovina sada poznatih poslova biti zamenjena veštačkom inteligencijom, ostalo je malo vremena da se radnici za to doba pripreme. Za to moraju da se pripreme i naša deca, koja se i dalje školuju za zanimanja za koja se tvrdi da u budućnosti neće trebati jer će poslove obavljati roboti. Osim nesporne činjenice da je IT obrazovanje ključ budućnosti, sve drugo je neizvesno i može da bude, ali i ne mora.

Praksa pokazuje da se ni sada radnici u ekonomski razvijenim ekonomija ne plaše robota. Tako, recimo, švedski sindikati prihvataju automatizaciju kao nešto što im obezbeđuje posao jer se povećava produktivnost kompanije u kojoj rade. S rastom produktivnosti, kojoj roboti, bez sumnje, doprinose, raste i njihova plata, ali i sati slobodnog vremena. Slična priča je i u drugim skandinavskim državama, gde se roboti prihvataju kao jedan od načina da se kompanije učine efikasnijim. Jer, s prosperitetom poslodavca, radnici konstantno dobijaju proporcionalne komade kolača, odnosno plate im rastu kada i profit korporacije raste. Švedska ministarka za zapošljavanje i integaciju Ilva Johanson tvrdi da, kada u Švedskoj pita radnika u sindikatu da li se boji nove tehnologije, on će odgovoriti negativno.

Veštiji od žene u slaganju veša

Početkom godine na sajmu u Japanu više od 200 svetskih kompanija pokazalo je najnovija dostignuća u oblasti robotike, što je bio povod za debatu o budućnosti ljudskog roda. Jer, na tom istom sajmu pokazan je robot koji rade kućne poslove, i to i levom i desnom rukom. Jedan od posetilaca sajma izjavio je „Mislim da je ovaj robot veštiji od moje žene u slaganju veša”. Nekoliko klubova u Las Vegasu nabavilo je robove-striptizete. Robovi s obrisima dobro izvajanog ženskog tela okreću se oko šipke. Posetiocima nisu smetali roboti „jer baš liče da dobru žensku”, ali im je smetalo što ne mogu da ga štipnu i pod prstima osete žensku kožu.

„Posao nestane i mi onda obučimo ljude za druge poslove. Mi ne želimo da štitimo poslove, ali ćemo zaštiti radnike“, istakla je ministarka Johanson.

U našem regionu priča je drugačija. Sindikati Srbije, Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, BiH, Crne Gore i Makedonije nisu protiv robota i svesni su toga da automatizacija donosi neka druga pravila za radnike, ali smatraju da moraju biti uključeni u rešavanje budućnosti radnika i radnih mesta. Predsednik UGS „Nezavinost” Zoran Stojiljković rekao je za naš list da radnici „neće lupati robote” kao što su onomad to činili s prvim mašinama, ali da za novu eru, koja neminovno dolazi, moraju biti pripremljeni i upoznati s tim koji će poslovi u budućnosti biti automatizovani i šta moraju učiniti da bi imali radno mesto.

Mnoge kompanije su već uvele robote u proizvodnju, zadovoljno trljaju ruke jer im produktivnost godinama raste i tvrde da oni nisu uticali na smanjenje radničkih prava. Sindikati pak ističu da je istina negde na sredini jer su nove „kolege” od njih napravile savremene robove i digitalne nadničare koji ne znaju za granici između poslovnog i privatnog života. Drugim rečima, roboti su neumorni pa radnici moraju da rade znatno duže od uobičajenog radnog vremena.

Ljubinka Malešević