Предстоји ли заиста љута битка људи и машина за радна места?

Без мобилних телефона и компјутера данас тешко да се може замислити свакодневни живот, а у индустрији су раднике одавно почели да замењују роботи.

У већем делу света радници су забринути због могућег останка без посла у корист робота. То би, оценили су стручњаци, могло довести до тога да и радници у богатијим земљама Северне Америке и Европе, а не само у нашој и нама сличним, почну директно да се надмећу с јефтином радном снагом из Азије и Латинске Америке и незапосленошћу. Део стручњака не верује у ту могућност, истичући да су роботи само један начин да се компаније учине ефикасним, али да без живих људи они не могу, као и да не могу радити баш све послове. Самим тим, биће посла и за раднике, али ће морати да раде нешто друго у односу на оно што им је сад посао.

Лудисти су почетком 19. века, када је Дејвид Рикардо разматрао могућност да машине замене раднике, разбијали текстилне машине, које су видели као опасност за своја радна места. А онда је страх од машина замро. Нова радна места с вишим платама, под лакшим условима и за више људи убрзо су се отварала и лако их је било наћи.

Сада раднике плаше роботи. Верују да ће аутоматизација уништити ниско плаћене послове, а не верују да ће бити потребни ако се обуче за сложеније послове, односно оне које роботи не раде. Неспорно је да  технологија смањује потражњу за квалификованом радном снагом, али не и за свим кадровима. Она једноставно тражи додатно знање радника управо да би они руководили роботима. Јесте да ће уместо „живог” колеге на послу имати робота, али за газду је битан учинак, како самог тог радника, тако и аутоматизоване линије производње.

Образовање је најважније

Уколико су тачне прогнозе да ће до 2025. половина сада познатих послова бити замењена вештачком интелигенцијом, остало је мало времена да се радници за то доба припреме. За то морају да се припреме и наша деца, која се и даље школују за занимања за која се тврди да у будућности неће требати јер ће послове обављати роботи. Осим неспорне чињенице да је ИТ образовање кључ будућности, све друго је неизвесно и може да буде, али и не мора.

Пракса показује да се ни сада радници у економски развијеним економија не плаше робота. Тако, рецимо, шведски синдикати прихватају аутоматизацију као нешто што им обезбеђује посао јер се повећава продуктивност компаније у којој раде. С растом продуктивности, којој роботи, без сумње, доприносе, расте и њихова плата, али и сати слободног времена. Слична прича је и у другим скандинавским државама, где се роботи прихватају као један од начина да се компаније учине ефикаснијим. Јер, с просперитетом послодавца, радници константно добијају пропорционалне комаде колача, односно плате им расту када и профит корпорације расте. Шведска министарка за запошљавање и интегацију Илва Јохансон тврди да, када у Шведској пита радника у синдикату да ли се боји нове технологије, он ће одговорити негативно.

Вештији од жене у слагању веша

Почетком године на сајму у Јапану више од 200 светских компанија показало је најновија достигнућа у области роботике, што је био повод за дебату о будућности људског рода. Јер, на том истом сајму показан је робот који раде кућне послове, и то и левом и десном руком. Један од посетилаца сајма изјавио је „Мислим да је овај робот вештији од моје жене у слагању веша”. Неколико клубова у Лас Вегасу набавило је робове-стриптизете. Робови с обрисима добро извајаног женског тела окрећу се око шипке. Посетиоцима нису сметали роботи „јер баш личе да добру женску”, али им је сметало што не могу да га штипну и под прстима осете женску кожу.

„Посао нестане и ми онда обучимо људе за друге послове. Ми не желимо да штитимо послове, али ћемо заштити раднике“, истакла је министарка Јохансон.

У нашем региону прича је другачија. Синдикати Србије, Словеније, Хрватске, Републике Српске, БиХ, Црне Горе и Македоније нису против робота и свесни су тога да аутоматизација доноси нека друга правила за раднике, али сматрају да морају бити укључени у решавање будућности радника и радних места. Председник УГС „Незавиност” Зоран Стојиљковић рекао је за наш лист да радници „неће лупати роботе” као што су ономад то чинили с првим машинама, али да за нову еру, која неминовно долази, морају бити припремљени и упознати с тим који ће послови у будућности бити аутоматизовани и шта морају учинити да би имали радно место.

Многе компаније су већ увеле роботе у производњу, задовољно трљају руке јер им продуктивност годинама расте и тврде да они нису утицали на смањење радничких права. Синдикати пак истичу да је истина негде на средини јер су нове „колеге” од њих направиле савремене робове и дигиталне надничаре који не знају за граници између пословног и приватног живота. Другим речима, роботи су неуморни па радници морају да раде знатно дуже од уобичајеног радног времена.

Љубинка Малешевић