Žega i suša već prave štetu kukuruzu, soji, suncokretu

Sada posle žetve i jedne brige manje, i oni, kao i stručnjaci i agroekonomisti, sa zebnjom prate razvoj osnovnih ratarskih kultura - kukuruza, soje i suncokreta.

Naizgled kukuruz, soja i suncokret odlično izgledaju duž oranica, zelene se, suncokret je formirao cvet, ali je uočljivo da primarne poljoprivredne kulture zaostaju u razvoju, nemaju biljnu masu jer nema dugo kiše, a visoke dnevne temperature se smenjuju iz dana u dan.

Koliko će još moći da izdrže ćudi klime, stručnjaci sa Nacionalnog insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ne žele da iznose, ali kažu da je pred nama teška poljoprivredna godina. Uočljivo je da donji listovi kukuruza i suncokreta podgorevaju, da se koren biljaka razvija u suvoj i ispucaloj zemlji, što utiče na njihov razvoj, a imaće veze i sa manjim prinosima.

Kukuruza smo ovog proleća posejali na blizu 970.000 hektara, ali vreme nije pogodno zbog hladnog aprila, pa se zbog toga kasnilo. Umesto da se sejanje završilo poslednjih dana aprila, sejalo se sve do polovine maja. Smatralo se da će kasnija setva kukuruza, ali i soje i suncokreta biti nadoknađena povoljnim vremenskim uslovima, u kojima bi bilo smene kiše i sunca.

- Kukuruz je trenutno u najosetljivijoj fazi razvoja, počeo je da svila i metliči, pa bi dok taj period traje, od 15.jula do 15.avgusta, dobro došli i kiša i sunce - kazao je za “Dnevnik” sa Nacionalog insituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad dr Goran Bekavac. – Trenutno kukuruz zaostaje u razvoju, nizak je, ima manje listova, a to će uticati na veličinu klipa, ali će zrna biti u klipu, samo je pitanje kolika će biti masa. Dr Bekavac kaže da je nezahvalno govoriti koliko će štetu imati kukuruz zbog klimatskih nepogoda, ali napominje da se šteta može ublažiti ukoliko bi u narednom periodu kiša više puta dobro nakvasila suvu i ispucalu zemlju .

Što se tiče soje, sve ukazuje da je ova godina kao i 2012. godine, kada je prinos zbog suše bio ispod dve tone po hektaru, mada se prosečan rod u zadovoljavajućim i dobrim godinama kreće od 2,5 do iznad tri tone po hektaru. 

Suša je elementarna nepogoda

Slabe kiše bilo je tokom vikenda u pojedinim mestima u pokrjaini. Obilnije padavine zabeležene su u Subotici, ali ratari u subotičkom kraju kažu da je jedna obilnija padavina nedovoljna da nakvasi osnovne ratarske kulture i suvu zemlju. – Odmah posle kiše obišli smo njive, vidljivo je da je zemlja vlažna ,ali je to malo, a može i da bude opasno jer zbog velikih vrućina mogu da se razvijaju bolesti - kazao je poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Ukoliko u narednom periodu ne bude još padavina, možemo reći da nas je zadesila elementarna nepogoda.

- Puno ima lošije nego dobre soje na njivama – kaže dr Vojin Đukić sa novosadskog Nacionalnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo. – Uljarica je pod stresom zbog velike vrućine i sušnog perioda , a soja voli vodu. Biljka je niskog rasta i odbacuje mahune, a u ovom period bi trebala da se razvija u visinu, i da se formiraju i stablo i mahune. Možda će toplotni udar i sušu uspeti da prebrode kasnije sorte, ali rane sorte soje su trenutno kritično.

Po rečima dr Đukića, u narednom period će se više znati koliko ćemo imati manje soje po hektaru jer ukoliko se vreme popravi, biljka može u izvesnoj meri da se regeneriše.

Suncokret u odnosu na kukuruz i soju odlično izgleda jer je otporan na sušu i vrućinu. Posejali smo ga ovog proleća približno na istim površinama kao i lane na oko 200.000 hektara.

- Suncokret odlično izgleda i ima formiran cvet, s tim što u zavisnosti od tipa zemljišta i područja gde je posejan izgleda odlično ili vrlo dobro. Ali bez obzira na to što je izdržljiv na sušu, zaostaje u visini, nizak je, ali to ne mora da umanji prinose – naveo je sa Instituta dr Vladimir Miklač. – Velike vrućine jedino nisu dobre za lučenje nektara jer iznad 33 stepeni izostaje lučenje nektara, a suncokret je poznat do visokim količinama nektara, što je odlično za mednu pašu, pa zato sada, verovatno, pčelari trpe štetu.

Z. Delić