Жега и суша већ праве штету кукурузу, соји, сунцокрету
Ратари су завршили жетву пшенице са чијим приносима су углавном задовољни, премда би, да је било кише и мање дана са високим дневним температурама, добили и више од пола тоне по јутру, уместо око 3,4 тоне по јутру.
Сада после жетве и једне бриге мање, и они, као и стручњаци и агроекономисти, са зебњом прате развој основних ратарских култура - кукуруза, соје и сунцокрета.
Наизглед кукуруз, соја и сунцокрет одлично изгледају дуж ораница, зелене се, сунцокрет је формирао цвет, али је уочљиво да примарне пољопривредне културе заостају у развоју, немају биљну масу јер нема дуго кише, а високе дневне температуре се смењују из дана у дан.
Колико ће још моћи да издрже ћуди климе, стручњаци са Националног инситута за ратарство и повртарство у Новом Саду не желе да износе, али кажу да је пред нама тешка пољопривредна година. Уочљиво је да доњи листови кукуруза и сунцокрета подгоревају, да се корен биљака развија у сувој и испуцалој земљи, што утиче на њихов развој, а имаће везе и са мањим приносима.
Кукуруза смо овог пролећа посејали на близу 970.000 хектара, али време није погодно због хладног априла, па се због тога каснило. Уместо да се сејање завршило последњих дана априла, сејало се све до половине маја. Сматрало се да ће каснија сетва кукуруза, али и соје и сунцокрета бити надокнађена повољним временским условима, у којима би било смене кише и сунца.
- Кукуруз је тренутно у најосетљивијој фази развоја, почео је да свила и метличи, па би док тај период траје, од 15.јула до 15.августа, добро дошли и киша и сунце - казао је за “Дневник” са Националог инситута за ратарство и повртарство Нови Сад др Горан Бекавац. – Тренутно кукуруз заостаје у развоју, низак је, има мање листова, а то ће утицати на величину клипа, али ће зрна бити у клипу, само је питање колика ће бити маса. Др Бекавац каже да је незахвално говорити колико ће штету имати кукуруз због климатских непогода, али напомиње да се штета може ублажити уколико би у наредном периоду киша више пута добро наквасила суву и испуцалу земљу .
Што се тиче соје, све указује да је ова година као и 2012. године, када је принос због суше био испод две тоне по хектару, мада се просечан род у задовољавајућим и добрим годинама креће од 2,5 до изнад три тоне по хектару.
Суша је елементарна непогода
Слабе кише било је током викенда у појединим местима у покрјаини. Обилније падавине забележене су у Суботици, али ратари у суботичком крају кажу да је једна обилнија падавина недовољна да накваси основне ратарске културе и суву земљу. – Одмах после кише обишли смо њиве, видљиво је да је земља влажна ,али је то мало, а може и да буде опасно јер због великих врућина могу да се развијају болести - казао је пољопривредник из Суботице Мирослав Киш. – Уколико у наредном периоду не буде још падавина, можемо рећи да нас је задесила елементарна непогода.
- Пуно има лошије него добре соје на њивама – каже др Војин Ђукић са новосадског Националног института за ратарство и повртарство. – Уљарица је под стресом због велике врућине и сушног периода , а соја воли воду. Биљка је ниског раста и одбацује махуне, а у овом период би требала да се развија у висину, и да се формирају и стабло и махуне. Можда ће топлотни удар и сушу успети да преброде касније сорте, али ране сорте соје су тренутно критично.
По речима др Ђукића, у наредном период ће се више знати колико ћемо имати мање соје по хектару јер уколико се време поправи, биљка може у извесној мери да се регенерише.
Сунцокрет у односу на кукуруз и соју одлично изгледа јер је отпоран на сушу и врућину. Посејали смо га овог пролећа приближно на истим површинама као и лане на око 200.000 хектара.
- Сунцокрет одлично изгледа и има формиран цвет, с тим што у зависности од типа земљишта и подручја где је посејан изгледа одлично или врло добро. Али без обзира на то што је издржљив на сушу, заостаје у висини, низак је, али то не мора да умањи приносе – навео је са Института др Владимир Миклач. – Велике врућине једино нису добре за лучење нектара јер изнад 33 степени изостаје лучење нектара, а сунцокрет је познат до високим количинама нектара, што је одлично за медну пашу, па зато сада, вероватно, пчелари трпе штету.
З. Делић